Tim je rekao da bi njihovo istraživanje moglo da opovrgne uvreženo mišljenje da je gurnuti stvari pod tepih i nastaviti dalje loše za naše mentalno zdravlje, prenosi National Geographic.
Naučnici su radili sa 120 dobrovoljaca iz 16 zemalja na inhibitornoj kontroli, obuzdavanju misli koje izazivaju anksioznost, pre nego što su objavili ishod u časopisu Science Advances.
Svima nam je poznata Frojdova ideja…
„Nakon obuke, kako odmah, tako i nakon tri meseca, učesnici istraživanja izvestili su da su potisnuti događaji bili manje živi i manje strašni“, napisao je tim, čak do te mere da su volonteri s posttraumatskim stresom primetili poboljšanja u svom mentalnom zdravlju.
„Svima nam je poznata Frojdova ideja da ako potisnemo svoja osećanja ili misli, te misli ostaju u našoj podsvesti i da na taj način utiču pogubno na naše ponašanje i dobrobit“, rekao je profesro Majkl Anderson sa Kembridža.
Mnoge od poznatih ideja Sigmunda Frojda o psihoanalizi dovedene su u pitanje ili odbačene tokom poslednjih decenija. Ali za razliku od pojedinih odbačenih koncepata – poput načina na koji seksualna represija i takozvani Edipov kompleks utiču na naše svakodnevne radnje – ideja da je bolje suočiti se sa problematičnim iskustvima nego ih zakopati postala je opšteprihvaćena. Ali i to bi razmišljanje uskoro moglo da bude pokopano.
Porastao je broj anksioznih poremećaja
„Uopšteno, ljudi sa težim mentalnim problemima na početku studije imali su veća poboljšanja nakon treninga potiskivanja negativnih misli, ali samo ako su potisnuli svoje strahove“, rekao je tim s Kembridža, što je otkriće za koje tvrde da je „u suprotnosti s idejom da je potiskivanje neprilagođeni proces suočavanja.“
Tim s Kembridža došao je do sličnih zaključaka u studiji iz 2014. objavljenoj u Proceedings of the National Academy of Sciences. Najnovija ispitivanja po tom pitanju, usledila su jer su pandemija kovida i karantina doprinele porastu problema sa mentalnim zdravljem.
U oktobru 2021. naučnici sa Univerziteta Kvinslend i Univerziteta u Vašingtonu rekli su da je u 2020. zabeleženo „dodatnih 53 miliona slučajeva velikih depresivnih poremećaja i 76 miliona slučajeva anksioznih poremećaja“, što je povećanje za više od 25 odsto i to zbog pandemije.
Tagovi
