Vodeći naučnici smatraju da je influenca (poznatija i kao grip) patogen koji će u bliskoj budućnosti najverovatnije izazvati novu pandemiju, piše britanski Gardijan.
Međunarodna anketa, koja će biti objavljena sledećeg vikenda, prema saznanjima Gardijana otkriće da 57 odsto stručnjaka za bolesti smatra da će ovaj soj virusa gripa biti uzrok sledećeg globalnog izbijanja smrtonosne zarazne bolesti. Verovanje da bi grip mogao da se pretvori u nešto nalik koroni i izazove pandemiju zasnovano je na temeljnim istraživanjima koja pokazuju da se on neprestano razvija i mutira, tvrdi za Gardijan Džon Salmanton-Garsija sa Univerziteta u Kelnu, inače doktor koji je i sproveo studiju.
„Svaku pojavu zimskog gripa možete opisati kao male pandemije. One su manje-više kontrolisane jer različiti sojevi koji ih uzrokuju nisu dovoljno virulentni – ali to ne mora nužno zauvek ostati tako“, objasnio je on.
Detalji istraživanja – koje su uključivala doprinose od ukupno 187 naučnika – biće otkriveni na kongresu Evropskog društva za kliničku mikrobiologiju i infektivne bolesti (ESCMID) u Barseloni sledećeg vikenda.
Slične probleme bi, pored gripa, mogao da izazove i virus – nazvan bolest X – koji je još uvek nepoznat nauci, smatra 21 odsto stručnjaka koji su učestvovali u studiji. Oni veruju da će sledeću pandemiju izazvati mikroorganizam koji još nije identifikovan i koji će se pojaviti iz vedra neba, baš kao što je to učinio i virus Sars-CoV-2, uzročnik Covid-19.
Neki naučnici i dalje veruju da Sars-CoV-2 ostaje realna pretnja, a 15% naučnika anketiranih u studiji ocenjuje da bi upravo on mogao da izazove ponovnu pandemiju. Ostale smrtonosne mikroorganizme – kao što su Lasa, Nipah, Ebola i Zika virusi – kao ozbiljne globalne pretnje ocenilo je svega 1 do 2 odsto ispitanika.
„Grip je u velikoj meri ostao pretnja broj jedan u pogledu svog pandemijskog potencijala u očima velike većine svetskih naučnika“, dodao je Salmanton-Garsija.
Prošle nedelje, Svetska zdravstvena organizacija izrazila je strah od alarmantnog širenja soja gripa H5N1 koji izaziva milione slučajeva ptičijeg gripa širom sveta. Ova epidemija je počela 2020. godine i dovela je do smrti ili ubijanja desetina miliona živine, a takođe je uništila i milione divljih ptica. Nedavno se virus proširio i na neke vrste sisara, uključujući krave koje su sada zaražena u 12 država u SAD, što dodatno povećava strahove od rizika za prenos na ljude.
Pojava virusa H5N1 kod domaćih životinja bila je pravo iznenađenje, objasnio je virolog Ed Hačinson sa Univerziteta u Glazgovu.
„Svinje mogu da dobiju ptičji grip, ali krave donedavno nisu. To znači da su one bile zaražene nekim drugim sojevima bolesti. To znači da rizici da virus pređe na sve više vrsta domaćih životinja, a zatim sa domaćih životinja i na ljude, postaju sve veći i veći. Što se virus više širi, šanse da mutira kako bi se proširio na ljude rastu i rastu. U suštini, kockamo se s ovim virusom“, kaže on.
Još uvek ne postoje naznake da se H5N1 širi među ljudima, ali nije nikakva retkost da neka zaraza pređe za životinje na čoveka.
„Stopa smrtnosti je izuzetno visoka jer ljudi nemaju prirodni imunitet na virus“, rekao je Džeremi Farar, glavni naučnik Svetske zdravstvene organizacije.
Izgledi za pandemiju gripa su alarmantni, iako naučnici takođe ističu da su vakcine protiv mnogih sojeva, uključujući H5N1, već razvijene.
Tagovi
