Stručnjaci u oblastima psihologije, epidemiologije i virusologije na online panelu “Znanjem protiv epidemije” razmenili su mišljenja o tome da li se obrazovanjem mogu sprečiti ili ublažiti neke buduće epidemije i koji je način najpodesniji za edukaciju mladih o važnim temama kao što je fenomen epidemije.
Nakon pokretanja besplatnog internet kursa za đake i nastavnike na temu “Epidemija”, zajedničkog projekta Fondacije Petlja, Inicijative “Digitalna Srbija” i UNICEF-a u Srbiji, održan je onlajn panel “Znanjem protiv epidemije” u sklopu koga su stručnjaci iz svojih domena razmenili stavove o savremenom obrazovanju, kao i o tome može li se njegovom nadogradnjom unaprediti pristup nastavnika, učenika pa i njihovih roditelja, prilikom usvajanja znanja o važnim temama kao što je epidemija.
Na panelu “Znanjem protiv epidemije” učestvovali su Radmilo Petrović, epidemiolog u penziji i jedan od lekara koji su se svojevremeno borili sa epidemijom variola vere, Ana Banko, virusološkinja i docent sa Instituta za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Nevena Buđevac, psihološkinja i vanredna profesorka Učiteljskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Razgovor je vodio Dejan Bošković, nastavnik biologije koji uz posao u školi vodi nekoliko blogova i radi kao spoljni saradnik Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.
Šta smo naučili za godinu dana pandemije?
Tokom diskusije o tome šta nas je obrazovni sistem naučio tokom godinu dana pandemije i da li nam ta saznanja mogu pomoći da budemo ubuduće pripremljeniji za slične situacije, virusološkinja Ana Banko naglasila je:
“Ova pandemija je pokazala da su izazovi sa kojima se suočavamo oni na čijem rešavanju možemo prići samo multidisciplinarno. Ako pođemo od naučnih disciplina koje se bave borbom sa ovakvom pandemijom, videćemo da postoji mnogo naučnih oblasti čija uloga nije dovoljno prepoznata — kao primer ću navesti svoju naučnu oblast virusologije i mikrobiologije. Ako to primenimo na nivo osnovne škole, tu će svakako biti biologija, matematika, ali i mnogi društveni predmeti kao što je istorija,” istakla je Banko i dodala da je neophodno razumeti da je izuzetno važno uvek konsultovati stručnjake za uskostručnu naučnu oblast za odgovore koje tražimo. “Moramo razumeti da nastavnik biologije najbolje poznaje svoju oblast, ali da će nastavnik istorije najbolje poznavati drugu, onu kojom se on bavi. Rešenja kompleksnih problema nastaju kroz njihovu saradnju i debatu,” zaključila je Banko.
Dijalog različitih naučnih oblasti
Učesnici panela složili su se da različite naučne oblasti mogu doprineti boljem razumevanju i istraživanju fenomena kao što je epidemija. Radmilo Petrović govorio je o tome da današnja aktuelna situacija može da pripada i polju ekologije. Složio se i da je ovde reč o fenomenu koji će biti aktuelan i mnogo nakon ove aktuelne situacije. “Ova pandemija je borba između dva bića i dva tela — jedno su virusi koji žele da se rašire i razmnože kao paraziti na sisarima, odnosno čoveku, po celom svetu, a druga je humana populacija koja želi da se zaštiti antitelima od njih. Oni odgovor na ta antitela daju putem mutacija i to je jedna dugotrajna i velika borba koja će se voditi i u narednom periodu,” rekao je Petrović.
Uloga nastavnika od izuzetnog značaja
Uloga nastavnika je izuzetno značajna u pomaganju učenicima da integrišu apstraktna znanja iz različitih oblasti, povežu ih sa svakodnevnim iskustvom i spontanim znanjem i nauče da nadalje iskoriste ta znanja. Psihološkinja Nevena Buđevac objasnila je zbog čega je interdisciplinarni onlajnkurs “Epidemija”, gde je više nastavnika istovremeno “upleteno” u razmeni znanja, dobra alatka za učenje kroz razumevanje.
“Ovaj kurs je naša realnost, a ne budućnost. Bilo bi lepo da to bude tako i kad krenemo uživo u škole, da ne moramo uvek da imamo raspored časova koji ćemo fiksno da sledimo jer ova vrsta učenja je nešto čemu treba da težimo. U najboljem smislu ono što bismo zvali tematskim pristupom u nastavi i obradom kompleksne teme kroz saradnju različitih disciplina, u ovom slučaju u digitalnom okruženju, ali treba da se na sličan način sprovodi u školi. To je izuzetno važno jer omogućava integraciju znanja koja nam je takođe potrebna,” naglasila je Buđevac.
Naučnom pismenošću do odgovornih odluka
Buđevac smatra da takav pristup učenju i nastavi nudi mogućnost građenja naučne pismenosti naspram usvajanja činjeničnih znanja sa kojima učenici nužno ne znaju šta da rade. “Naučna pismenost kao način da kod učenika razvijamo sposobnost da integrišu znanja onda kada im je to potrebno, kako bi mogli da iznose zaključke i donose odgovorne odluke — to je upravo ono što vidimo da nam nedostaje sve vreme tokom ove epidemije. Ne želimo da učenici slepo veruju nekome ko izađe na televiziji i kaže nešto. Želimo da postignemo da razumeju objašnjenja koja čuju i da donose odgovorne odluke u ponašanju,” zaključila je Buđevac.
Zajednički zaključak sagovornika panela bio je da je upravo onlajnbesplatni kurs “Epidemija”, osmišljen od strane Fondacije “Petlja”, Inicijative “Digitalna Srbija” i UNICEF-a u Srbiji, pokazao da se učenju o kompleksnim pojavama može pristupiti ilustrativnim ukrštanjem znanja iz različitih oblasti, da je znanje moć, ali da bi ono trebalo da se razvija dinamičnije i modernije kroz preplitanje prirodnih i društvenih nauka, a da se đaci motivišu da uče sa razumevanjem i kroz primere kako bi razlikovali znanja od pseudoznanja. Samo znanjem mogu da upravljaju sopstvenim životom — kritičkim mišljenjem i odgovornošću prema sopstvenom i tuđem zdravlju.
Tagovi
