Nauka, istraživanje, nova otkrića i inovacije u oblasti zdravstva značajno su poboljšali kvalitet života i dugovečnost stanovništva tokom proteklih 100 godina. Mnoge bolesti koje su nas pre nekoliko decenija dovodile do smrti za svega nekoliko dana, nedelja ili meseci sada su potpuno izlečive ili samo hronične i podložne odgovarajućem lečenju. Pritom je, naravno, važno poverenje. Poverenje u nauku, doktore, zdravstveni sistem. Paralelno s razvojem nauke i novim otkrićima, ne smemo zaboraviti i na vlastitu odgovornost i svest o tome šta možemo da učinimo za sebe i svoje zdravlje. Zbog toga tražimo verodostojne informacije, izjavila je Urša Lakner, rukovodioc korporativne politike i javnih poslova za Adriatic regiju u kompaniji Pfizer u eksluzivnom intervjuu za Nedeljnik. Urša se pri tome osvrnula na još važnih stavova kada je u pitanju poverenje u nauku.

  • Nedavno je Pfiser pokrenuo regionalnu kampanju pod nazivom Pitajte nauku – Pitajte doktora. Koji su razlozi za pokretanje kampanje i kakav je status nauke danas?

U kompaniji Pfizer verujemo da će nauka pobediti i da ćemo se u vremenima kada su stvari najnesigurnije okrenuti njoj, jer je to najpouzdanija stvar koja postoji. Nauka može pobediti bolest, stvoriti lekove i pobediti pandemiju. To je činila u prošlosti i činiće to i u budućnosti, na nama je samo da verujemo u nauku, a ne da se upuštamo u slepo verovanje u neistine i mitove koji je okružuju. Posle Evropske nedelje javnog zdravlja, koja je takođe bila namenjena jačanju poverenja u zdravstvenu zaštitu, u Srbiji je započela kampanja podizanja svesti pod  nazivom Pitajte nauku – Pitajte doktora. Kao deo kampanje, zdravstveni radnici će ljudima kojima je danas teško razlikovati mitove i istine zbog obilja informacija, pružiti u medicine potvrđene odgovore na njihova pitanja, podstičući ih istovremeno da kritički procenjuju informacije dobijene iz neproverenih izvora ili  one koje su čuli od drugih.

  • Pandemija COVID 19 pokazala je koliko je važna uloga vakcine u sprečavanju širenja zaraze. Međutim, antivakseri su izričiti u teorijama da vakcine nisu dovoljno testirane. Koliko su sigurne vakcine koje proizvodi Pfiser i koja je tehnologija dobijanja vakcina i koristi od njih?

U kliničkim ispitivanjima primećeno je da se vakcina dobro podnosi u svim starosnim grupama sa uglavnom blagim do umerenim neželjenim efektima.

Neželjene efekte koji su potencijalno povezani sa našom COVID-19 vakcinom, BNT162b2, shvatamo vrlo ozbiljno. Pažljivo pratimo sve takve slučajeve i prikupljamo relevantne informacije koje ćemo deliti sa globalnim regulatornim vlastima. Do danas je širom sveta isporučeno više od 700 miliona doza naše vakcine. Važno je napomenuti da će se, nažalost, verovatno dogoditi ozbiljni neželjeni događaji koji nisu povezani sa vakcinom u sličnoj stopi kao i što bi to bio slučaj u opštoj populaciji.

  • Po čemu se tehnologija kojom ste proizveli vakcinu razlikuje od tradicionalne i vektorske?

Umesto tradicionalne vakcine koja koristi inaktivirani ili mrtvi virus ili delove virusa da podstakne imuni odgovor, mRNK vakcina dostavlja poruku ćelijama vašeg tela [preko koverte lipidnih nanočestica] koja ćelijama nalaže da generišu protein spike. Ovo je protein na površini koronavirusa koji inicira samo zaražavanje u ljudskim ćelijama. Upućivanje ćelija u to da treba da generišu spike protein podstiče imuni odgovor, uključujući generisanje antitela koja su specifična za COVID protein spike. Zatim će imuni sistem vakcinisane osobe prepoznati antigene, stvarajući odgovor antitela za neutralisanje virusa SARS-CoV-2. Široko je verovanje da RNK (ili ribonukleinska kiselina) nije u stanju da se integriše u ljudski genom koji se sastoji od deoksiribonukleinske kiseline. Stoga verujemo da mod RNK u mRNK vakcinama nije u stanju da se integriše u ljudski genom.

  • Koliko je vakcine proizveo Pfizer u borbi protiv pandemije COVID 19 i koliko je još potrebno za postizanje imunizacije društva na globalnom nivou i u regionu / Srbiji?

Od 9. juna, Pfizer je isporučio više od 700 miliona doza vakcine Pfizer-BioNTech COVID-19 širom sveta. Do danas su naše vakcine dospele u više od 100 zemalja i teritorija u svim regionima sveta. Imamo ugovore o snabdevanju za obezbeđivanje više od 120 zemalja i teritorija i u naprednim smo pregovorima sa mnogo više. To uključuje naš sporazum sa COVAKS-om, globalnim mehanizmom koji ima za cilj da obezbedi jednak pristup širokom portfelju COVID-19 vakcina za sve zemlje, bez obzira na nivo prihoda.

Da bismo se pozabavili globalnom pandemijom, biće nam potrebno više rešenja od strane više partnera. Kao što je navedeno u našem planu od pet tačaka u martu 2020. godine, Pfizer se zalaže da učini sve što je u našoj moći da odgovori na pandemiju COVID-19, ali će biti potrebna saradnja mnogih kompanija kako bi se sprečila zaraza i zaustavilo dalje širenje ove bolesti. Posvećeni smo radu kao jedan tim u celoj industriji kako bismo iskoristili naučnu stručnost, tehničke veštine i proizvodne mogućnosti u borbi protiv ove evolutivne krize.

Zahvaljujući domišljatosti i napornom radu Pfizerovih naučnika, inženjera i kvalifikovanih radnika i više milijardi dolara ulaganja, potvrdili smo snabdevanje za 2,5 milijarde doza 2021. godine, ali naš cilj je da ove godine proizvedemo 3 milijarde doza i nastavićemo investicije i unapređenja procesa kako bi se omogućio veći kapacitet u 2022. godini.

  • Jedan od najvećih strahova kod ljudi kada su vakcine u pitanju su neželjeni efekti koje one mogu proizvesti? Da li postoji opravdanje u ovom pogledu ili se može naučno objasniti?

III faze studije COVID-19 vakcina su među najvećim kliničkim ispitivanjima ikada, i one su se – kao i sve naše studije – zasnivale na strogoj nauci i sprovodile u bliskoj saradnji sa vlastima i redovnim pregledima.

Regulatorni organi širom sveta odobrili su vakcinu, svedočeći o tome da su svi rizici povezani sa vakcinom nadjačani prednostima kada je u pitanju pružanje zaštite od virusa COVID-19.

  • Da li je nauka rešenje za pandemiju i kada možemo očekivati da se stopa zaraze virusom COVID-19 stavi pod kontrolu i život vrati u normalu?

Kompanija Pfizer podržava nedavne izjave zdravstvenih vlasti širom sveta o ostajanju na oprezu u narednim mesecima. Moramo da nastavimo da nosimo maske, da održavamo fizičko distanciranje i da često peremo ruke dok se dovoljno ljudi ne vakciniše da rezultira imunitetom društva. I ne odustajemo u vezi sa našom naukom. Počinjemo sa obnovljivim ispitivanjima kako bismo se bavili neprekidno razvijajućim varijantnim sojevima virusa, izvodimo studije na dodatnim populacijama kao što su trudnice i deca i unapređujemo antivirusne terapije na klinici kako bismo potencijalno pomogli pacijentima u borbi protiv virusa COVID-19.

  • Od 7.000 retkih bolesti, samo za 5 procenata istih ima rešenja. U Srbiji se često dešava da se sredstva za retke bolesti prikupljaju kako bi se lečila uglavnom deca i pružila im šansa za normalan život. Kako nauka može rešiti ovaj problem skupog lečenja i kada će medicina biti demokratizovana i dostupna većini ljudi pod poštenim uslovima?

Tokom poslednjih nekoliko decenija došlo je do značajnog poboljšanja u lečenju retkih bolesti. Međutim, i dalje postoji značajan jaz u razumevanju osnovne patologije brojnih bolesti i postoje ograničene mogućnosti održivog lečenja za mnoge pacijente sa retkim bolestima. Iako vidimo značajan uspeh kada su u pitanju ulaganja u istraživanje i razvoj za razvoj tretmana za pacijente sa retkim bolestima, kontinuirane inovacije su neophodne za dalji napredak u većem spektru bolesti i pacijenata. Da bi se postigle dalje inovacije, presudno je da države podrže regulatorne propise i propise o nadoknadi troškova kako bi unapredile razvoj lečenja retkih bolesti i podstakle dalji razvoj politike za podršku inovativnim novim lečenjima, poput genske terapije. Lekovi za lečenje retkih bolesti trebalo bi da budu prioritet u potrošnji na zdravstvenu zaštitu, a ciljano finansiranje lečenja retkih bolesti može pružiti mehanizam koji podržava pristup svim pacijentima. Pored toga, procene zdravstvene tehnologije moraju da obuhvate punu društvenu korist novih tretmana retkih bolesti.

  • Koja su područja medicine u kojima Pfizer nastoji da značajno poboljša svoja istraživanja i delovanje na pronalaženju rešenja za bolesti?

Pfizer ima više od 170 godina dugu i ponosnu istoriju proizvodnje lekova.

Svakodnevno istraživači, programeri i inovatori u farmaceutskoj industriji rade na otkrivanju lekova za neke od najsloženijih bolesti na svetu. Naši naučnici su kamen temeljac onoga što radimo. Ni jedan lek ili vakcina ne bi bili mogući bez njihovih neprestanih inovacija, mašte i istrajne potrage za lekovima. Sve što radimo usredsređeno je na process pružanja otkrića koja menjaju život pacijenata. Da bi postigla ovaj cilj, kompanija Pfizer radi u oblastima interne medicine, inflamacije i imunologije, antiinfektivnih i drugih bolničkih lekova, retkih bolesti, onkologije i vakcina.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.