Fudbalsku reprezentaciju Srbije od Mundijala dele dva meseca i tačno će toliko trajati pumpanje svih priča oko nje, oko potencijalnog rezultata, želja i mogućnosti. Zbog toga bi bilo dobro, danas kada je nova regularna sezona Lige nacija završena, da podvučemo crtu, pre nego što kakofonija ambicija potpuno pomuti razum i najracionalnijih.
Posle mnogo vremena, postoje stvari koje se u reprezentaciji Srbije podrazumevaju, ako se išta u našoj reprezentaciji ikada može podrazumevati. I to je upravo navala.
Trebalo bi da već tačno znamo i ko će igrati i kako će igrati i sa kojom idejom i kako to može da izgleda kada je dobro, a na sreću, još uvek ne znamo kako to izgleda kada je loše. Jer nije bilo.
Kada Srbija igra u formaciji sa tri štopera u zadnjoj liniji i dva „wing“ beka, obično levog spoljnog igrača igra Filip Kostić. I to sa sobom automatski donosi desetak centaršuteva i dve do tri potencijalne asistencije po meču. Sa druge strane terena su ili Andrija Živković ili Nemanja Radonjić ili Darko Lazović, sa različitim uporednim vrednostima u igri. Između njih dvojice, a iza najisturenijih, nalazi se Dušan Tadić.
Ceo tekst objavljen je u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 29. septembra
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Svi čitaoci na poklon dobijaju i luksuzni dodatak „How to spend it“
Tagovi
