Čistilište začinjeno nagađanjima, nada prigušena zastojem. Tako trenutno izgledaju životi navijača Mančester junajteda, nedelju za nedeljom, za nedeljom.
Prošlo je gotovo sedam meseci otkako je klub na prodaji, dugih sedam meseci sporog i krvničkog mučenja od kojeg bi i inkvizitor ustuknuo, i sve to samo ne bi li Glejzersi izvukli još koji peni pre nego što najzad odu. Ako uopšte ikada odu.
Što se duže prodaja bude odlagala, piše Gardijan, to su Junajtedu manje šanse da se pojača i da napravi dobre rezultate sledeće sezone. Da ste agent igrača koji je spreman za prelazak na Old Traford, zar ne biste i vi prvo sačekali da vidite hoće li Katarci dubokog džepa preuzeti klub. Naravno da biste da sačekali.
Fondacija šeika Jasima bin Hamada al-Tanija dala je ovog meseca svoju poslednju ponudu za kupovinu Mančester junajteda, gurnuvši tako ponudu Džima Ratklifa u drugi plan. Proces pregovaranja dobro je zataškan i još uvek se ništa pouzdano ne zna, ali postoje neke indicije da su pregovori ušlu u završnu fazu.
Ali kada se izmaglica tajanstvenosti najzad rasprši, a novi vlasnici Junajteda kroče na Teatar snova, svi nasmejani i prepuni obećanja, neizbrisiva mrlja koju su Glejzersi ostavili ne sme tek tako biti zaboravljena. Zapanjujuće je, čak i sa ove distance od 18 godina, setiti se kako je Junajted nekada bio profitabilan klub, pre nego što mu je na vrat natovaren dug težak 540 miliona funti samo kako bi Malkolm Glejzer mogao da postane vlasnik. Neverovatno je i to da Premijer liga i laburistička vlada tada nisu pronašli za shodno da Glejzeru prigovore kako bi trebalo da iskoristi otkup u svrhu finansiranja preuzimanja – iako su navijači Junajteda sve vreme upozoravali na mračne posledice. Jednostavnije rečeno, Glejzer je onomad iskoristio samo 272 miliona funti sopstvenog novca za kupovinu kluba vrednog oko 800, dok je ostatak pozajmio koristeći imovinu kompanije kao kolateral za zajam, pa ispada da je Junajted sam platio sopstveno menjanje vlasnika. Bruto dug porastao je sa skoro ničega (period pre Glejzerovih) na našto više od 700 miliona futni 2010. godine, a sada iznosi 535,7 miliona. U suštini, Glejzerovi podsećaju na one predatorske insekte kakve viđamo u dokumentacima o prirodi, insekte koji iz svog domaćina crpe sve vitalne hranljive materije, sve dok ovaj ne skapa.
Ako ništa drugo, barem deluje kao da je Premijer liga najzad prepoznala štetnost takvog ponašanja, pa je prošle nedelje izglasala ograničavanje otkupa uz pomoć, zabranivši preuzimanje kakvim su se Glejzerovi poslužili.
Glejzersi su od 2015. uzeli 154 miliona funti dividendi i otkupa akcija. Kao što je veoma cenjeni finansijski bloger Sviss Ramble istakao prošle godine, nijedan vlasnik u Premijer ligi nije uzeo više novca u poslednjoj deceniji, a nije da nisu ulagali značajna sredstva (Mančester Siti 684 miliona funti, Čelsi pre Toda Bolija 516 miliona funti, Aston Vila 506 miliona funti).
A tu je i odnos Glejzerovih sa navijačima, o kom dovoljno govori činjenica da su vlasnici tek 2021, nakon 16 godine otkako kupili Junajted, po prvi put prozborili sa Fondom navijača Mančester junajteda, tek nakon kolapsa Evropske Super lige. Nasuprot tome, potencijalni kupci iz Katara, kao i Džim Ratklif, naglasili su da su odmah spremni za tu vrstu razgovora.
Kada je Avram Glejzer prošlog meseca na račun kluba iznajmio privatni avion vredan 250,000 funti samo kako bi gledao finale ženskog FA kupa, mnogi su pomislili da je to to, da niže ne može, i da će nakon te, poslednje u nizu uvreda, Glejzerima konačno videti leđa. Ipak, sa Glejzerovima nikada nije bilo jednostvano, pa neće biti ni sad, i čini se kao da će navijači Mančester junajteda morati još malo da se strpe pre nego što svojoj omraženoj vlasničkoj dinastiji kažu poslednje zbogom.
Tagovi
