MOSKVA – Predsednik Venecuele Nikolas Maduro je u svojim najtežim trenucima zatražio podršku od Rusije.
Kada su SAD uvele sankcije energetskoj industriji Venecuele u januaru, ruska naftna kompanija Rosneft pomogla je Venecueli da naftu izveze u Aziju, a kada su se u martu intenzivirale glasine o američkoj intervenciji, dva aviona sa ruskim vojnim tehničarima sletela su u Karakas.
Ipak, sve je više dokaza da su ekonomski odnosi Venecuele i Rusije veoma krhki. Ruske banke, izvoznici žitarica, pa čak i proizvođači oružja prekinuli su poslovanje sa Venecuelom usled ekonomskog kraha sa kojim se ta latinoamerička zemlja suočava.
Javnu podršku Rusija je pružila u nekoliko krucijalnih trenutaka otkada se lider venecuelanske opozicije Huan Gvaido u januaru proglasio za prelaznog predsednika.
U ekonomskom domenu, međutim, državne ruske kompanije povlače se iz poslovanja sa Venecuelom koja je bankrotirala kako bi se zaštitili, što samo pokazuje da i Putinova strategija da stekne saveznika u kontriranju SAD ima granice. Ruska vlada odbija da pozajmi novac Venecueli, da dalje investira, pa čak i da eventualno umanji postojeći dug kako bi olakšala Maduru borbu sa opozicijom.
Sklonost Kremlja da simbolično pokaže podršku delom je posledica ekonomskih prilika u samoj Rusiji. Petogodišnja stagnacija je, sudeći po istraživanjima javnog mnjenja u Rusiji, dovela do neslaganja javnosti sa skupim avanturama u inostranstvu.
Rusija je u prva četiri meseca ove godine u Venecuelu izvezla robu u vrednosti od 36 miliona dolara, upola manje nego u istom periodu pre tri godine. Venecuela je uvezla čak 170.000 tona ruske pšenice koja bi trebalo da, prema Madurovim rečima, zameni američke žitarice. Ova količina pokriva tek deseti deo potražnje u Venecueli.
Prema rečima dva anonimna izvora, najveće banke u Moskvi su osujetile Madurove pokušaje da vladin novac preusmeri u Rusiju kako bi izbegao američke sankcije. Pošto ruski finansijski sistem koristi dolar, rizik da američke sankcije nadmaše potencijalnu zaradu je presudio.
Čak je i trgovina oružjem između dve zemlje na kojima se njihovi ekonomski odnosi temelje pogođena. Industrijski konglomerat Rostec, glavni izvoznik u Rusiji, umanjio je obim poslovanja sa Venecuelom zbog neplaćenih porudžbina i zamrznuo druge projekte, prema rečima dvoje ljudi bliskih kompaniji. Jedan od tih projekata je i fabrika za proizvodnju „kalašnjikova“ u Marakaju koja je ostala nedovršena.
Multimilijarderski dilovi za uvoz ruskog oružja koje je potpisao Madurov prethodnik, Ugo Čavez, odavno ne važe. Rusija je u poslednje dve godine u Venecuelu izvezla robu u vrednosti od milion dolara pod „tajnom“ carinskom šifrom koja uključuje i vojnu opremu.
Intervencija Rosnefta nije bila dovoljna da spreči krah naftne industrije u Venecueli u januaru.
Autput je pao 35 odsto otkada su SAD uvele sankcije Venecueli, a reč je o jednom od najdrastičnijih padova u proizvodnji u modernoj istoriji prema nekim procenama.
„Da sam venecuelanski general i razmatram planove za budućnost, ne bih računao na to da će mi Rusija pomoći“, kaže Maksimilijan Hes sa Instituta za istraživanje spoljne politike u Londonu.
© 2019 The New York Times
Tekst iz novog broja Njujork tajmsa na srpskom jeziku koji svi čitaoci kao poklon dobijaju uz novi broj Nedeljnika koji je na kioscima od četvrtka, 11 juna.
Tagovi
Paja
Tesko onom koga Rusija brani.
eks
Pao si na američku propagandu, Pajo .
Delija74
Pa nije Che Guevara za dzabe Reko Rusi su Ista Imperalisticka Govna kao Amerikanci samo Drugog Pakovanja
Просефор >Талтомар
Ваше је право да мислите да су прле и тихи отерали Немце 1944-те. У сваком случају, балго ономе кога Америка уранијумом храни.