Istoričar Dejan Ristić je svojom drugom naučnopopularnom knjigom „Zablude srpske istorije“, kao i prethodnom o istorijskim mitovima, začeprkao po tumačenjima istorije koja su netačna, ali je opšte mišljenje da ih „ne treba dirati jer su se „već ustalila“. O svemu tome Ristić je govorio za Nedeljnik…
ako je neko tlo plodno za izgradnju mitova i zabluda koje se vrlo promišljeno zloupotrebljavaju, to je priča o Jugoslaviji. Tako postoje zablude o kralju Aleksandru, o Draži Mihailoviću, o Titu, a njihovi poštovaoci, najčešće suprotstavljeni, svoje stavove upravo grade na temelju tih zabluda.
„Jedna od najlakše proverljivih, koju bi mogao u paramparčad da razbije i učenik osmog razreda, jeste ona po kojoj je Dragoljub Draža Mihailović predstavljen prvim gerilcem Evrope. Prvo pitanje treba da bude – kada je počeo Drugi svetski rat? Aha, 1939. godine. A kada je počeo Drugi svetski rat kod nas? Šta kažeš, 1941. godine? Pa dobro, da li je čitava Evropa čekala skoro dve godine da se pojavi Draža Mihailović da bi počela gerilsku borbu sa okupatorom“, postavlja stvari logično Ristić.
On u svojoj knjizi jasno navodi sve gerilske pokrete u Evropi koji su nastali pre nego što je Draža poveo svoje momke u šume, 13. maja 1941. godine.
Nakon nemačke okupacije Čehoslovačke koja se dogodila i pre zvaničnog početka rata delovala su dva pokreta otpora – demokratske struje i pokret Komunističke partije. U Poljskoj je 27. septembra 1939. osnovana Služba za poljsku pobedu, koja sedam nedelja kasnije menja naziv u Savez za oružanu borbu. Pokret otpora u Albaniji nastaje još sredinom 1939. kada fašistička Italija okupira tu zemlju. Nakon toga pokreti otpora nastaju u kvislinškim državama, poput Norveške, ali i u Francuskoj, Holandiji, Belgiji… Sve to tokom 1940. godine, dakle, pre nego što je rat u Jugoslaviji i počeo.
Veliku priču o srpskim istorijskim zabludama pročitajte u novogodišnjem dvobroju Nedeljnika.
Tagovi
