Cinizam većine autora koji su deo Gardijanove ekspertske mreže prema tome kako su reprezentacije formirane i kakve odluke donose selektori i stručni štabovi, manje je toksičan jedino od atmosfere u Nemačkoj pred turnir. Iako su potrošili godine da objasne kako je EURO zapravo prilika da se Evropa ujedini, nedavno održani izbori za Evropski parlament pokazali su da na Starom kontinentu jačaju snage koje ne razmišljaju o ujedinjenju Evrope baš na taj način. Tako Nemačku tresu afere u kojima volonteri pred turnir pevaju nacističke pesme, ali i islamofobija kada Alžirac sa kriminalnim dosijeom nožem ubode policajca. Jer nije on kriminalac u današnjoj Nemačkoj, nego musliman sa nožem.
Bezbednost jeste jedno od glavnih pitanja pred turnir. Strah od terorističkih napada bi mogao da obeleži dva najvažnija sportska događaja ovog leta jer se Evropsko prvenstvo igra u Nemačkoj, a Olimpijske igre će biti održane u Francuskoj.
U tom titranju između desničarskog talasa i ksenofobije, zavrteće se i lopta.
Kladionice najveće šanse daju Francuskoj, koja objektivno ima i najozbiljniji tim, a broj timova za koje zvuči sasvim realno da mogu da se domognu evropskog trona popeo se gotovo na deset. Pored Francuske i Engleske, tu su i Španija, Portugalija, Nemačka, Italija, a Hrvatska valjda više nikom normalnom nije dark horse. U internoj anketi u redakciji, takvi su nekako bili i rezultati: Engleska je dobila 2 glasa, a Francuska, Portugalija, Italija i Hrvatska po jedan.
Ovo će biti idealna prilika da se u najvećem izlogu prikažu buduće fudbalske zvezde, da se popiju i proliju hektolitri piva po metro kvadratnom i per capita, da se neki klinci zauvek navuku na fudbal i neki matorci po ko zna koji put prepričaju kako je drugačije bilo kad je brkati Panenka lobovao po Beogradu. A nije.
CEO TEKST ČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA
Tagovi
