Pre neki dan sam pored kontejnera našla kesu punu dečjih knjiga. Kontejneri su ponekad, ako gledaš širom otvorenih očiju, dragocena ulična biblioteka. Uzela sam dve knjige, da ostane i za druge, obe o dinosaurusima, preko 200 vrsta. Kad bi se ljudi tako lako delili kao dinosaurusi, ko bi koji bio? Diplodokus je recimo jeo isključivo biljke a ti-reks isključivo životinje. Kod nas ta podela nije samo na mesojede i biljojede već -mesojedi, -biljojedi, -ljudi koji neće da se deklarišu, -ljudi koji mrze one koji jedu meso i -ljudi koji mrze one koji ne jedu meso.
Dinosaurusi nisu jedni drugima gledali u tanjir. Nit je ti-reks ubeđivao diplodokusa da nešto propušta, nit je diplodokusa bilo briga da njemu objašnjava da ništa ne propušta. Možda zato što su bili spaseni tog grozničavog svetog trojstva – kulture, običaja i poštovanja. Kad bih izbrojala koliko puta sam čula „nije kulturno“ da nešto ne pojedeš, moraš „iz poštovanja“ to da probaš. Ili moje omiljeno „kako ćeš da rasteš ako jedeš samo biljke?“. E pa dotični diplodokus je vala na tim biljkama rastao i do 30 metara i niko mu ništa nije rekao. Možda da nije uleteo meteor i da je makar jedan ostao danas ovde, tako visok i masivan, možda ljudi ne bi imali ništa protiv biljaka. A možda ne bi ni primetili šta jede, već bi ga roknuli puškom, slikali se pored svog ličnog trofeja, okačili ga na zid i nazdravili.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 16. MARTA. DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO NA NSTORE.RS
Tagovi
