Priča zvuči ovako: 12. oktobra 1960. na Generalnoj skupštini UN Hruščov nije znao kako da iskali bes zbog reči filipinskog delegata Lorenza Sumulonga i počeo je da udara cipelom po govornici. Postoji čak i fotografija na kojoj Hruščov zamahuje tom cipelom. Ali izgleda kao dorađena fotografija. I jeste. Šta se zapravo dogodilo?
Da, Generalna skupština 1960. ključala je od besa. Te godine 17 afričkih kolonija je proglasilo nezavisnost i na tu temu je mnogo rečeno. Još jedna aktuelna tema bila je revolucija u Mađarskoj 1956. i sovjetska invazija.
Atmosfera je bila naelektrisana. Zamenik rumunskog ministra spoljnih poslova Eduard Mezinčesku se tako ponašao da su mu isključili mikrofon, a čekić predsedavajućeg skupštine Frederika Bolanda slomio se od previše lupanja.
Predstavnici zapadnih država su se okomili na Sovjetski Savez zbog njegove politike prema Mađarskoj. Zatim je sam Hruščov osuo paljbu po imperijalističkim državama, da bi posle njega šef filipinske delegacije Lorenzo Sumulong rekao da je SSSR takođe država kolonizator, zbog koje „države Istočne Evrope i neke druge nemaju svoja građanska i politička prava, jer ta je prava, takoreći, progutao Sovjetski Savez“.
Te reči su strašno razbesnele Hruščova koji je brzo izašao na govornicu i rekao da je Sumulong budala, marioneta, lakej, ulizica američkog imperijalizma i još svašta. A pošto je Sumulong nastavio da napada komunistički režim, sovjetski lider je ponovo tražio reč ali bio je ignorisan. I onda…
Kako je pisao u memoarima Hruščovljev lični prevodilac Viktor Suhodrev, generalni sekretar CK KPSS počeo je da udara pesnicom po stolu da bi privukao pažnju predsedavajućeg Bolanda, a zatim rekao: „Udarao sam pesnicom i sat je stao. Dođavola, pokvario sam sat zbog ove ulizice.“
Kako se pojavila ta cipela na stolu? Jedan od saradnika obezbeđenja na toj skupštini se prisetio da je neko slučajno stao Hruščovu na nogu i skinuo mu cipelu. Hruščov nije mogao da se sagne ispod stola i obuje je, pa ju je jednostavno stavio na sto. Tu verziju je ponovio i Hruščovljev sin Nikita, koji je takođe bio prisutan.
Novinar „Tajmsa“ Džejms Feron je pisao: „Koliko se ja sećam, Hruščov nije lupao cipelom. Podigao je cipelu s poda, pomahao njome i stavio je na sto, ali nije lupao.“
Džon Longard, foto-reporter „Lajfa“, siguran je da Hruščov nije lupao cipelom po stolu, iako je hteo. Longard je pisao: „Hruščov je podigao braon cipelu s poda i stavio je na sto. Delegatima Ujedinjene Arapske Republike koji su sedeli preko puta je praznom rukom pokazao da će sledeći put udariti cipelom. Siguran sam da su svi foto-reporteri i kamermani samo čekali da snime Hruščova dok lupa cipelom po stolu. Ali on se na kraju samo obuo i izašao. Niko od nas ne bi propustio takav snimak, to ne bi bilo profesionalno. Ali to se nije dogodilo.“
Kako je pisao nemački novinar Valter Henkels, obućar iz grada Pirmazensa je tvrdio da je ta cipela njegov rad. Zapadna Nemačka je izvezla u SSSR 30.000 pari obuće, od kojih 2.000 pari plitkih kvalitetnih muških cipela, pa je jedan par veoma lako mogao da dođe i do Hruščova.
TEKST IZ R MAGAZINA KOJI SE DOBIJA NA POKLON UZ NAJNOVIJI R MAGAZIN.
Tagovi
