Kako to obično bude kada čekamo finale omiljene serije, na poslednju sezonu „Kalkanskih krugova“ gledamo sa mešavinom uzbuđenja i sete, sa nestrpljenjem iščekujući rasplet priče koja nas od je 2021. držala prikovane za ekrane.
Prehodnog vikenda stigla je na male ekrane, ali nije bila u programskoj šemi RTS-a, već smo mogli da je pratimo na Superstar TV-u. Posle godinu dana, gledaoci su konačno dobili priliku da se vrate u svet misterije, kriminala i tajni koje ova serija donosi. Premijera treće sezone u prve dve epizode već je donela i preokrete, nepredvidive događaje i nove likove. Ponovo je zamrsila sve ono što smo mislili da se odmrsilo krajem druge sezone.
Iako se očekivalo da će konačni zaplet, sa dobrom i uigranom glumačkom postavom, na čelu sa Vojinom Ćetkovićem, Žarkom Lauiševićem i Ivanom Zečević, uobličiti seriju i staviti tačku na mistična dešavanja u Dolu, već nakon prvih 80-ak minuta treće sezone, čini se da je ipak previše svega.
Sveže uvedeni likovi i neočekivani obrti dodaju novu dimenziju priči, ali istovremeno radnja počinje već da se gubi u gomili događaja. Upravo to pretrpavanje radnje preti da suštinu i fokus narednih epizoda povede stramputicom.
Početak serije „Kalkanski krugovi“ predstavljao je zagonetku za mnoge gledaoce. Emitovana prvo na RTS-u, a zatim preseljena na Superstar, privukla je pažnju prvo svojim mističnim nazivom, koji zapravo nije govorio ništa. Zvučalo je, posebno izlaskom prvog tizera, kao da se radi o miks i meču istorije, trilera, sa nekom dozom drame, ali nije nam otkrivao mnogo. Tek kasnije, saznajemo da su Kalkanski krugovi izraz iz kraja u kom je serija snimana (Bukulja) i označava granicu koja se ne prelazi.
„Kalkanski krugovi“ su izraz koji postoji samo u fiktivnom Dolu. Ipak, on nije potpuno izmišljen. “Izdvojenici”, odnosno ljudi oboleli od gube, držani su u prostoru koji je bio omeđen živim krečom, prosipanim unaokolo radi sprečavanja širenja bolesti – a te tragove u Dolu zovu zaštitnim, „kalkanskim krugovima“. Ovaj motiv opisan je i u priči Milovana Đilasa “Gubavac”, koja se dešava u Crnoj Gori za vreme austrijske okupacije tokom Prvog svetskog rata i govori o Lazaru, koga vode na mestu gde, kao oboleo od gube, treba da provede ostatak života“, rekao je Đorđe Milosavljević, kreator serije, u jednom intervjuu.
Dok je jedni smatraju još jednim eksperimentom domaće kinematografije, drugi su videli potencijal da ova serija zasija poput prethodnih sjajnih ostvarenja naše scene. Kroz niz preokreta i neizvesnosti, činilo se kao da „Kalkanski krugovi“ postaju kaleidoskop svega što gledaoci vole i očekuju od serija.
Mala retrospektiva onoga što smo pogledali do sada (bez previše spojlera)
Nakon što policija privodi Dejanovu (Vojin Ćetković) ćerku Mionu (Ivana Zečević), zabrinuti otac donosi odluku da napusti svoj dosadašnji život u Beogradu i preseli se u Dol. U njegovim očima to izgleda kao sjajna ideja koja vodi ka obnovi njihovog odnosa i novog početka. Međutim, ono što ih čeka u Dolu nije mirno selo i porodična idila, već lavirint tajni, sukoba i neočekivanih događaja koji će ih naterati da se suoče sa sopstvenim demonima i prošlošću, koji se prepliću sa paranormalnim.
Dejana tamo čeka stric, kojeg tumači Žarko Laušević, lik koji je fizički i psihički iscrpljen, ali od čega tačno ne saznajemo odmah, jer šuma Zabran iza njihovog imanja krije tajne koje se ne ogledaju samo u fizičkom obliku. Zašto su neki meštani spremni da prihvate ovo, dok su drugi životno uplašeni, ostaje da se prati u ovoj misterioznoj priči.
Ovo je jedna od onih serija u kojima, kada pomislite da ste napokon uspeli da pohvatate sve konce, tek kreće plot tvist.
Kalkanski krugovi oživljavaju bića kojima su nas plašili dok smo bili mali, poput Baba Gube.
Ona je zapravo mlađa sestra Čume, a ne Baba Roge kako su svi mislili. Čuma je u našem narodu poznatija kao Baba Kuga. Ona je oličenje demona kuge, koji se pojavljuje kao stara žena s dugom kosom i često se povezuje s jezivim događajima, poput jedenja male dece. U seriji se ističe da ukućani mogu da je odagnaju nazivajući je Kuma, praveći se da ne primećuju njenu zlu narav, služeći je za stolom i čekajući da ode. U poređenju sa Čumom, Baba Guba se predstavlja kao izuzetno pristojan demon. Oživljava je Nina Janković, a njena gluma u nekim navratima više liči na parodiju nego na horor.
Potom imamo nešto složeniji i realniji horor, strah svakog roditelja, kojem se samohrani otac suočava sa sumnjivim tipovima koji utiču na njegovu ćerku.
Na kraju, tu je i horror svake ruralnije sredine, onaj sa kojim se sve češće susreće netaknuta priroda naše zemlje. Nad selom se, poput senke, nadvija investitor mračne prošlosti kog glumi Marko Gvero, spreman da uništi šumu i izgradi hotel. Dok neki seljani vide ovo kao priliku za zaradu, drugi se protive uništavanju prirode.
Autor serije, Đorđe Milosavljević i reditelj Milan Karadžić, kreirali su sadržaj koji je trebao da privuče široku publiku.
Tu je tinejdžerska ekipa na čelu sa Ivanom Zečević, Filipom Hajdukovićem, Ninom Nešković i Bojanom Stojkovićem, koja donosi intrigantne ljubavne priče i suočava se sa svim izazovima tinejdžerskog doba. Ipak, serija nije zanemarila ni one koji nisu ljubitelji klasičnih sapunica. Tu je integralna priča o mračnoj strani sela Dol, koja posebno privlači ljubitelje mistike.
Poslednja zavesa se spustila na Žarka Lauševića u ulozi mudrog seljaka, označavajući kraj njegove bogate glumačke karijere. Dok je oživljavao lik Velibora u svojoj poslednjoj ulozi, moglo je da se vidi da je bolestan. Uprkos tome, ulogu namrgođenog seljaka koji ostaje bez sina i koji pokušava da spasi svoj zavičaj od investitora, Beograđana, turista i “mafijaša”, Laušević je odigrao maestralno i tako donekle, uz pomoć mlade Ivane Zečević, Lazara Nikolića, i Bojane Stojković, ali i starijih kolega poput Nataše Ninković, Nele Mihajlović i Marka Gvera, uspeo da izbalansira mlaku glumu većeg dela postave, na čelu sa Vojinom Ćetkovićem i Ninom Janković.
Navikli smo se u poslednje vreme i na to da se serije i filmovi sve češće izmeštaju iz Boegrada, što je sjajno. Međutim, čini se da scenografi novih produkcija nedostaje inspiracije ili motivacije, jer se sve češće dešava da koriste već viđene i izlizane kadrove srpskih gadova.
Nakon odgledane prve dve epizode, sa uzbuđenjem iščekujemo da vidimo da li će serija mistično i magično doživeti dramatičan porast kvaliteta u svim aspektima – od izvedbe glumaca do razvoja price ili će se strepnja da nas može dočekati potpuni fijasko obistiniti.
