“Ne mogu reći da me devojke nisu gledale…”: Rani ljubavni jadi “ludog” princa Đorđa – Poklon-knjiga uz svaki Nedeljnik

Neće Beograd prestati da ispira usta mladim princem.

Pre nego što će doći do mnogo ozbiljnijih afera, pre nego što će i njegovo pravo na presto biti dovedeno u pitanje – a potom, njegovom voljom (ili, možda, ne do kraja?), i ukinuto – izbila je jedna ljubavna priča koja će nanovo otvoriti dileme o tome da li je Đorđe, tako štrkljast i likom i delima, pogodan za budućeg kralja. Da li su to bile samo mladalačke mušice, ili se već tada poneo tako da ide baš na polzu njegovih sve brojnijih i sve glasnijih rivala?

U memoarima princa Đorđa ljubavni se jadi uglavnom dotiču izvesne Ane iz malene kuće obrubljene ružama na Banjici. Sreo ju je, kao u ruskim romanima koji su bili rado čitani u to doba u Beogradu, kada bi njegov konj prokaskao pored njene ograde. Pogledi su im se sreli, imala je svetloplave oči i kosu; kasnije su počeli diskretno da se javljaju jedno drugome. Sve se dešavalo u doba Aneksione krize, pa su mladoga princa ljubavni jadi mučili taman koliko i politički.

„Ne mogu reći da me devojke nisu gledale. Bio sam mlad, a moja temperamentna priroda, koja je tako smetala izvesnim političarima, pribavljala mi je puno simpatija kod mladih gospođica. Na mnogim prijemima u dvoru imao sam mogućnosti da to primetim, a i mnoge mamice bacale su na mene blažene poglede dok bih na balovima igrao sa njihovim kćerkama. Govorilo se da je kćerka jednog istaknutog državnika osećala naročite simpatije prema meni, ali ja sam ostajao ravnodušan na sve draži mladih gospođica, i ni jednu od onih, s kojima sam po protokolu morao da igram, nikada nisam zaželeo da sretnem izvan balskih dvorana i časova zvaničnih obaveza.“

To se, makar po „Istini o mome životu“, nije odnosilo na „Anu“ – i pola veka kasnije, Đorđe će čuvati njen identitet, zabašurivši u sećanjima njeno pravo ime – s kojom će uspeti da ode na nekoliko sastanaka, zahvaljujući planu koji je skovao sa izvesnim poručnikom V.

Nešto ranije, u decembru 1904. godine Beograđani će početi da se naslađuju pričom o ljubavnoj avanturi budućeg kralja Đorđa i izvesne glumice Georgijevič.

Odlomak iz knjige o princu Đorđu, četvrte iz edicije „Senke nad Balkanom“ koja se dobija na poklon uz svaki primerak Nedeljnika broj 419.