Protok vremena donosi evoluciju dijeta. Pojavljuju se nove, stare bivaju popularnije ili se, s vremena na vreme, izbacuju iz upotrebe. Jedna od najpoznatijih dijeta trenutno jeste povremeni post.
Ideja ove dijete jeste da se unošenje hrane ograniči na određene vremenske okvire.
Jedna od popularnijih varijanti – „dijeta 5-2“, zahteva da jedete ili veoma male količine hrane ili ništa: dva dana u nedelji. Međutim, ova dijeta vam ne sugeriše šta da radite ostalih pet dana.
Povremeni post je popularan iz nekoliko razloga. Prvi je taj što nije komplikovana. Ne morate da merite kalorije pre svakog obroka, što neke dijete zahtevaju. Niti da drastično menjate ono što jedete, piše The Economist.
Ako samo nekoliko dana tokom nedelje ne jedete ili manje jedete, to je lakše, zahteva manje volje, pa su veće šanse da ćete je se pridržavati.
Međutim, teško je utvrditi da li ovom dijetom možete da skinete više kilograma nego nekom drugom. Urađene studije nemaj ujednačene rezultate.
Kako kaže dijetetičar i portparol Britanskog udruženja dijetetičara, Nikola Ludlam Rajne, povremeni post ima približne efekte kao kada brojite kalorije.
Analize na laboratorijskim životinjama su pokazale da njihovi životi mogu biti i do 40 odsto duži ako sve vreme poste. Ova dijeta takođe ublažava fizički pad koji dolazi starenjem, podstiče različite markere metaboličkog zdravlja i umanjuje šanse za obolevanje od raka.
A kako to radi, ne zna se baš. Čini se da je jedan od važnih faktora autofagija, proces kojim se ćelije razgrađuju i samorecikliraju. Ćelije su u aktivnijoj autofagiji onda kada nam fale hranljive materije. Takođe, naučnici tvrde da autofagija prvo napada oštećene i degradirane delove ćelija.
Povremeni post, nadaju se oni, mogao bi da ima iste efekte i kod ljudi. Postoje teorijski razlozi da se u ovo veruje: izgleda da su ćelijski mehanizmi izazvani nedostatkom hrane sačuvani evolucijom kod svih vrsta životinja. Međutim, onakva istraživanja kakva se na životinjama u laboratorijama vrše, nije moguće sprovesti na ljudima.
„Kada kažemo ograničenje kalorija, mislimo na skoro potpuno izgladnjivanje životinja kojim se radi istraživanje“, kaže Adam Kolins, istraživač ishrane na Univerzitetu u Sariju.
Tako da naučnici, trenutno, još uvek mogu da se bave samo manjim i kratkoročnim studijama, i ispituju faktore kao što su insulinski odgovor ili nivo holesterola.
Rad koji je objavljen u aprilu 2024. a koji je uključio 23 druge studije, zaključio je da povremeni post jeste nešto bolji od ostalih dijeta, kada je u pitanju nivo holesterola i insulina. Sličan članak je objavljen u januaru, ali nije pronašao nikakvu razliku između ove i drugih dijeta. Ni što se tiče gubitka kilograma, ni kada je zdravlje u pitanju.
Svakako da postoje negativni rizici. Studija u kojoj se istraživanje radilo na miševima, koja je objavljena u časopisu „Nature“ u oktobru prošle godine, otkrila je da strogi post (kada je unos kalorija smanjen za 40 odsto) utiče na gubitak mišićne mase i slabljenje imunog sistema.
Iako je umerena – sa ovom dijetom mora pažljivo.
Tagovi
