„Ne može Jokić da uhvati svaku loptu i da istovremeno drži svakog saigrača za ruku“

I Bog je sedmi dan odredio za odmor. Ali, ako Nagetsi žele da izvedu malo košarkaško čudo, centar Nikola Jokić će i u nedelju morati da se natera da ustane iz kreveta, navuče svoj XXL Sunđer Bob donji veš i pobedi Portland.

Ovako je uoči četvrte utakmice plej-of serije između Denvera i Portlanda pisao Mark Kisla iz Denver posta.

Tema njegovog teksta je bio „umor Nikole Jokića“ i konstantna prebacivanja da je u lošoj formi.

Ispostavilo se da je Jokić učinio baš to – malo košarkaško čudo.

Nepuna dva dana pošto je morao na terenu da prvede 65 minuta, uspeo je da izvede još jednu sjajnu partiju praćenu tripl-dabl statistikom: 21 poen, 12 skokova i 11 asistencija, od čega četiri zaredom u prelomnim momentima susreta.

„Ni od jednog igrača u celom plej-ofu ne traži se toliko napora uz toliko malo odmora kao u slučaju Nikole Jokića“, piše Kisla.

„Ako izgleda umorno, to je posledica činjenice da je Džoker obavezan da vodi ekipu u poenima, skokovima i asistencijama, i da istovremeno nosi na leđima Pola Milsapa, Vila Bartona i ostale saigrače koji podbacuju“, navodi on.

A ima i onih koji ga ogovaraju iza leđa i govore da je debeo. Ali, šta je glavni rizik za Nagetse, pitao se Kisla.

„Previše Jokićevih saigrača ne iznesu svoj deo tereta“, dao je odgovor.

Svoju analizu je počeo sa Polom Milsapom, iskusnom „četvorkom“ koji je i najplaćeniji igrač u timu.

„U plej-ofu nije prišao ni blizu igre koja vredi 29,38 miliona dolar njegove plate. Samo dve godine ranije, kao član Atlanta Houksa, Milsap je imao proset od 24,3 poena i 9,3 skokova u plej-ofu. Te brojke su pale na 13,3 i 6,3 skokova za Nagetse u 2019. godini“, navodi Kisla podatke koji su bili aktuelni uoči četvrte utakmice.

Naravno, njegova uloga u Denveru je drugačija, ali pad u njegovoj produktivnosti je zapanjujuća.

„Da, Milsap je značajan kao mentor mladim Nagetsima. Ali, za skoro 30 miliona godišnje, da li je previše očekivati od Milsapa da bude nešto više od košarkaškog Jode?“, pita se Kisla.

Sledeći na red je došao Džamal Marej. On je, prema ovom autoru, stalno na klackalici i u oscilacijama dok uči kako da postane istinska zvezda. Odbrmabeni specijalista Tori Kreg je sirova snaga.

Gari Heris je važan faktor u igri, snažni timski igrač i prema Kisli bi bio kvalitetan peti igrač u petorci šampionskog tima. Za Malika Bizlija kaže da je igrač „intrigantne budućnosti“.

Probem je u tome što je Jokić jedan od onih igrača koji sve igrače oko sebe čini boljima nego što jesu, ali svako od njih će u plej-ofu u jednom trenutku doći u situaciji kada neće moći da se sakrije iza centra koji organizuje igru.

„U ključnim trenucima Jokić ne može da uhvati svaku loptu, da pogodi svako slobodno bacanje i da istovremeno držai svakog saigrača za ruku. Previše često, igrači Denvera koji se ne prezivaju Jokić su se saplitali u odlučujućim trenucima. Čak i Mareij, najpouzdaniji saigrač na kog Jokić može da se osloni, u trećoj utakmici je loptu i pobedu sa njom poslao u aut. Jokić ne traži izgovore, ali potrebna mu je pomoć“, navodi Kisla.

I onda dolazi do poente: „Jokić je legitimni kandidat za MVP lige, ali većina njegovih saigrača prosto ne predstavljaju šampionski materijal“.