Doktorka Džesika Kis, lekarka porodične medicine u Južnoj Kaliforniji, odgovorila je na pitanja o posledicama koronavrisua tokom pandemije. Jedno od pitanja, u danu kada su Sjedinjene Države registrovale najveći broj novozaraženih od počeetka pandemije, bilo je i da li bi bilo dobro da se neko namerno zarazi omikron varijantom koronaviursa, aludirajući na praktikovanje pojedinih roditelja da im se deca namerno izlože varičelama kako bi stekla imunitet.
„To nije bila dobra ideja, a nije ni sada, u slučaju omikrona“, rekla je dr Kis.
Omikron varijanta je toliko zarazna da će se mnogi ljudi, i vakcinisani i nevakcinisani, zaraziti tokom aktuelnog talasa. Kada je 3. januara, više od milion ljudi u SAD bilo pozitivno na kovid-19, što je i globalni rekord, neki stručnjaci su zaključili da je možda nemoguće zauvek izbeći inficiranje, uz obrazloženje da su infekcije među vakcinisanima već postale uobičajene, a za one koji su potpuno vakcinisani, kao i za one koji su primili dodatnu dozu, simptomi će biti blagi ili ih uopšte neće ni biti.
„Međutim, namerno zaražavanje nije pametno ni za koga, kažu stručnjaci. To je nepotrebno kockanje i za potpuno vakcinisane ljude, a za one koji nisu vakcinisani, to je kao da igraju ‘ruski rulet'“, kaže dr Laolu Fajandžu, direktor bolnice u Ohaju, prenosi Tajm.
Akiko Ivasaki, imunobiološkinja sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Jejl, koja proučava virusni imunitet, kaže da, najpre, ne postoji način da se predvidi koliko će infekcija kovidom biti ozbiljna. Drugo, vakcine i dodatne doze već pružaju snažnu zaštitu. I treće, svaka infekcija može izazvati domino efekat, utičući na druge ljude na potencijalno razorne načine.
„Razlika između rizika i koristi ovde mi je veoma jasna. Rizik je mnogo veći“, kaže Ivasaki.
Do sada, podaci sugerišu da kod onih koji su zaraženi omikronom postoji manja verovatnoća da će biti hospitalizovani u odnosu na one koji su inficirani nekim drugim sojevima. Takođe je manje verovatno da će infekcija omikronom dovesti do većih oštećenja na plućima.
Ali čak i ako je omikron soj u celini blaži od drugih varijanti, on je i dalje opasan. Samo 3. januara, u SAD je preminulo više od 1.400 ljudi dok je više od 100.000 Amerikanaca hospitlaizovano.
Nevakcinisani, stariji i medicinski ugroženi ljudi su u najvećem riziku, ali ne postoji potpuna sigurnost ni za koga. Ukoliko se u računicu ukalkulišu i posledic takozvanog dugotrajnog kovida, rizik je veći – bez obzira što se vakcinacijom smanjuju mogućnosti za razvijanje dugotrajnog kovida.
Postoji i ideja da bi inficiranje i oporavak od koronavirusa, uz vakcinaciju, stvorili takozvani „superimunitet“.
Istina je da svako inficiranje koronavirusa erovatno daje određeni nivo prirodnog imuniteta, a čini se da mešanje te odbrane sa vakcinacijom daje jači odgovor. Američki centri za kontrolu i prevenciju bolesti potvrdili su da „vakcinacija prethodno zaraženih osoba značajno poboljšava njihov imuni odgovor i efikasno smanjuje rizik od naknadne infekcije“.
Druge studije sugerišu da ljudi koji se razbole nakon što su vakcinisani takođe vide imunološke prednosti. Nedavna studija je otkrila da je mala grupa potpuno vakcinisanih ljudi imala porast antitela nakon oporavka od infekcije, a druga mala, još ne recenzirana studija pokazala je da su i vakcinisani i nevakcinisani ljudi koji su bili zaraženi omikronom stekli određeni stepen imuniteta i kod delta soja.
Ove su korisne stvari za one koji se slučajno zaraze, ali Ivasaki kaže da je nepotrebno namerno se zaražavati da bi se stekao imunitet.
„Slične koristi možete dobiti i od vakcina, za koje je dokazano da su bezbedni i efikasni. Osim toga, prirodni imunitet vremenom opada i nema garancije da će vas zaražavanje omikronom štititi od novih sojeva“, kaže Ivasaki.
Takođe, jednako važan razlog je i preopterećenost zdravstvenog sistema. Pojedinci koji se zaraze mogu lakše prenositi virus drugim osobama.
Tagovi
