Kada se pomene holesterol, prva asocijacija je da je to nešto loše. Međutim, njegova uloga u ljudskom telu je, bez preterivanja, nezamenljiva.
Telo koristi holesterol da stvara hormone i vitamin D, i podržava varenje. Jetra ga stvara u dovoljnim količinama, ali telo ne dobija samo holesterol iz jetre.
Holesterol se takođe nalazi u namirnicama poput mesa, mlečnih proizvoda, jaja i veoma malo u ribi, dok ga u povrću nema.
Ako jedete ovu hranu u velikim količinama, nivo holesterola može postati previsok.
Postoje dve glavne vrste holesterola: lipoprotein visoke gustine (HDL) i lipoprotein niske gustine (LDL). Lipoproteini su napravljeni od masti i proteina. Holesterol se kreće kroz telo dok se nalazi unutar lipoproteina.
HDL je poznat i kao „dobar holesterol“, jer prenosi holesterol u jetru da bi bio izbačen iz organizma. HDL pomaže da se telo reši viška holesterola, tako da je manja verovatnoća da će on završiti na zidovima arterijama.
LDL se još naziva i „loš holesterol“, on odvodi holesterol do različitih tkiva i organa. Ukoliko ga ima previše, taj višak nastavlja da cirkuliše kroz krv i vremenom se sakuplja na zidovima krvnih sudova.
Previše holesterola u arterijama može dovesti do nakupljanja plaka poznatog kao ateroskleroza. Ovo može povećati rizik od stvaranja ugrušaka u arterijama. Ako se krvni ugrušak odvoji i blokira arteriju u srcu ili mozgu, može izazvati srčani ili moždani udar.
Nakupljanje plaka takođe može smanjiti protok krvi i kiseonika do glavnih organa. Oduzimanje kiseonika organima ili arterijama može dovesti do bolesti bubrega ili perifernih arterijskih bolesti, pored srčanog udara ili šloga.
Većina ljudi i ne zna da ima visok holesterol, jer on nema uočljive simptome.
Jedini pouzdan način da se sazna nivo holesterola je test krvi. Kod nas se najčešće radi ukupan holesterol, ali se daljim analizama mogu utvrditi pojedinačni nivoi LDL i LDH holesterola.
Uzroci visokog holesterola su najčešće povezani sa stilom života. Nezdrave navike dovode do gojaznosti, a tu je i nedostatak fizičke aktivnosti kao bitan faktor rizika, zatim pušenje i stres.
Istraživanje iz 2013. godine pokazalo je da pušači obično imaju niži HDL holesterol u odnosu na nepušače. Istraživanja su dokazala da prekid pušenja može povećati HDL. Zbog toga je neophodno da se posavetujete sa doktorom pre nego što se upustite u, ne tako lak proces, kakav je odvikavanje od cigareta.
Odvikavanje je najčešće stresno, a poznato je da stres može dovesti do povećanog LDL i ukupnog holesterola.
U nekim slučajevima, visok nivo LDL holesterola se nasleđuje. Ovo stanje se naziva porodična hiperholesterolemija (FH). Ona je prouzrokovana genetskom mutacijom koja utiče na sposobnost jetre da se oslobodi dodatnog LDL holesterola. Ovo može dovesti do visokog nivoa LDL-a i povećanog rizika od srčanog i moždanog udara, čak i kod mladih osoba.
Za lečenje visokog holesterola lekari često preporučuju promene načina života, što podrazumeva oslobađanje od stečenih loših navika i naravno što je moguće manje stresa.
Ponekad promene načina života nisu dovoljne, posebno ako se radi o FH, odnosno nasleđenom visokom “lošem holesterolu”. U tom slučaju se određuje adekvatna terapija, pomoću koje će jetra moći da se reši holesterola koji može da prouzrokuje komplikacije vezane za čitav organizam.
Tagovi
