Bliži se izlazak dugoočekivane video igre Hogwarts Legacy, koja će predstaviti prvog transrodnog lika u čarobnjačkom svetu. Međutim, izjave autorke J.K. Rouling o polu i rodu, čine nastavak Hogvorts priče – komplikovanim. O ovome je pisala novinar Gardijana Keza Mekdonald.
„Proteklu nedelju sam provela igrajući i pregledavajući Hogwarts Legacy – vežbu čarobnjačkog ispunjenja želja. Ovo bi nekada bila laka kupovina za svakoga ko je odrastao maštajući o šetnji svetim hodnicima tog imaginarnog zamka. Ali, kao i ostatak sveta čarobnjaka, uključujući i slabašnu franšizu Fantastične zveri, ova igra je uhvaćena u kontroverzu oko izjava JK Rouling o seksu i rodu“, napisala je ona.
Ovo je prilično sveobuhvatan pregled onoga što je javno rekla.
Komentari Roulingove su pokvarili i zakomplikovali odnos fanova sa Harijem Poterom.
Diskusije o tome da li je sada etički kupiti ovu video igru izazvale su lavine komentara, a neki glasno pozivaju na bojkot.
Diskurs je stigao i do BBC-a prošle nedelje, a pratili su ga Tajms, Dejli Mejl, i Skaj – još jedan damar u beskrajnom medijskom kulturnom ratu kom su izloženi transrodni ljudi.
A ako se pitate zašto su komentari autorke o ovom pitanju privukli toliko pažnje, uzmite u obzir kontekst.
Kao rezultat ove kontroverze i mnogi mediji koji se bave video igrama odustali su od izveštavanja i pisanja o ovoj igri. Moderatori ResetEra, jednog od najvećih i najduže uspostavljenih foruma za diskusiju igara, zabranili su svako pominjanje.
U međuvremenu, jedan od likova igre – Sebastijan Kroft, koji takođe igra u omiljenoj LGBTQ+ Netfliks tinejdžerskoj drami, Heartstopper – sledio je primer zvezda filmova o Poteru i dao izjavu u kojoj se distancira od komentara autorke legendarnog serijala.
„Bio sam u ovom projektu pre više od tri godine, kada je za mene Hari Poter bio samo magični svet sa kojim sam odrastao. To je bilo mnogo pre nego što sam bio svestan stavova JK Rouling“, rekao je on u seriji tvitova i dodao da mu je zaista žao svih koji su povređeni ovom objavom i da „nema LGB-a bez T”.
Za neke ljude njeni stavovi neće imati uticaja na to da li će kupiti igru.
Novinari Gardijana ovu su temu istraživali i na društvenim mrežama i vrlo retko se dešavalo da ispitanici ne prokomentarišu i uticaj J. K. Rouling na njihov odnos prema ovoj igri.
Društvene mreže su otežale ostanak u blaženom neznanju o stavovima i vrednostima pisaca, umetnika i programera i o tome kako bi oni mogli da se sučele sa našim stavovima.
Ono što igramo, gledamo ili čitamo – posebno ono što plaćamo da igramo, gledamo ili čitamo – postalo je nešto po čemu bi drugi mogli da nam sude i po čemu bismo mogli da orijentišemo svoje stavove.
„Hogwarts Legacy“ nije igra J.K. Rouling, ali je simbolični prikaz toga kako trošenje novca na zabavu često čini da učestvujemo, voljno ili ne, u širim temama – i kako naši odnosi sa kulturom koja nam je pomogla da se oblikujemo tokom odrastanja, mogu izazvati konsternaciju kada više nismo deca.