Često čujemo mišljenje da su Amerikanci nezakonito oduzeli Aljasku, da je Ruska imperija nikada nije ni prodala, već je ustupila u najam na 99 godina, ali, eto, godine su prošle a Amerikanci odbili da je vrate. Ovu verziju ponavljaju i neki pravi istoričari i amateri, a mi ćemo pokušati da objasnimo šta se iza svega toga krije i kako je u to umešan Staljin.
Godine 2014, u jeku pripajanja Krima Rusiji, na zvaničnom sajtu Bele kuće pojavila se peticija za pripajanje Aljaske. Takoreći, „s pravom“. Jer Rusi su otkrili ovu teritoriju, osnovali prva naselja, razvijali je i uspostavili svoju vlast. Iako je peticiju potpisalo preko 35.000 ljudi, ona, naravno, ništa nije dala, sem uzburkanih strasti i ponavljanja priče o „ko zna koji put prevarenoj Rusiji“.
Staljinova pretnja „iz čista mira“
Kada su 1918. godine vlast u Rusiji preuzeli boljševici, odbili su sve finansijske i teritorijalne obaveze na koje je pristala Ruska imperija. Međutim, ni tad nije iskrslo pitanje Aljaske. Prema sporazumu o prodaji pola miliona hektara ruske teritorije Sjedinjenim Američkim Državama iz 1867. godine, Americi je zauvek pripala čitava teritorija Aljaske.
Priča se ipak da je tokom konferencije u Jalti, Staljin u jednom trenutku spomenuo da više neće tražiti pripajanje Aljaske Sovjetskom Savezu. Amerikanci su bili pomalo zbunjeni, jer SSSR dejure i defakto nije imao nikakva prava na teritorije Severne Amerike. Ali otad i s vremena na vreme ova priča ispliva na površinu, pa o tome razglabaju i neki ruski političari poput lidera Liberalno-demokratske stranke Vladimira Žirinovskog.
Kako god, postoji još jedan mit povezan s Aljaskom, a to je tvrdnja da Rusija nikada nije dobila obećani novac.
Zlato koje nije potonulo
Prema ovom drugom mitu, 7,2 miliona američkih dolara, ili 11.362.481 rublja i 94 kopejke 16. jula 1868. potonulo je u zlatnim polugama na dno Baltičkog mora zajedno sa brodom „Orkni“.
Vlasnik broda, izvesni Vilijam Tomson digao je „Orkni“ u vazduh da bi dobio osiguranje za izgubljenu robu. Slučaj je u detaljima ispričan u ovom članku, a glavni minus teorije o pokradenoj Rusiji je očigledan: isplata novca je izvršena 1. avgusta 1868. i brod „Orkni“ nikako nije mogao da prevozi zlato za Ruse. Tim pre što je iste godine putovao u Južnu Ameriku, a ne u Sankt Peterburg.
A što se tiče novca, kako piše ruski istoričar Aleksandar Petrov, skoro 11 miliona rubalja (od 11.362.481) nije ni došlo do Rusije, već je potrošeno u inostranstvu na kupovinu opreme za izgradnju ruske železnice, pa i nije bilo potrebe da se zlato prevozi preko mora.
Tagovi
