Društvo Zdravlje

„Ne treba da se plašimo RNK vakcina, one su bezbedne i presudne u borbi protiv korone…“: Velika analiza hrvatskog naučnika o efikasnosti i sigurnosti novih vakcina

Nedeljnik.rs

Science Photo Library / Sciencephoto / Profimedia

7. децембар 2020. 0

Jedan od najuglednijih hrvatskih naučnika, koji radi na Univerzitetu u Torontu, molekularni biolog dr Igor Štagljar, objasnio je zašto nema potrebe da se plašimo vakcina koje rade po principu molekula RNK. Taj princip koriste kompanije BioNTech/Pfizer i Moderna za svoje vakcine.

Štagalj je za napisao opsežan tekst za hrvatski Večernji list, sa ciljem da stane na put lažnim i opasnim informacijama koje kruže o vakcinama.

Njegov tekst o vakcinama prenosimo u celosti:

„Već od samog početka ove pandemije u januaru ove godine, a pogotovo nakon što su pre nekoliko nedelja američka i nemačka farmaceutska kompanija Pfizeri BioNTech, američka Moderna, Univerzitet u Oksfordu u saradnji sa farmagigantom AstraZenecom iz Ujedinjenog Kraljevstva , kao i ruska agencija za zdravlje objavile vrlo ohrabrujuće rezultate treće faze kliničkih istraživanja njihovih vakcina protiv kovid-19, svedoci smo pojava raznih netačnih informacija o tim vakcinama, od kojih većina dolazi od pobornika teorija zavera i protivnika vakcinaciji.

Ipak, ono što većini biomedicinara upada u oči je činjenica da neke od tih informacija, doduše u vrlo retkim slučajevima, dolaze čak i od kolega naučnika. Jedan od njih je i 74-godišnji dr Sučarit Bakdi, penzionisani nemački virusolog koji se tokom svoje karijere bavio proučavanjem bakterija (bakteriologijom) kao i bolestima krvožilnog sustava (aterosklerozom), a koji od početka ove pandemije pokušava konstantno umanjiti, relativizovati i u potpunosti negirati opasnost od kovid-19.

Takvi naučnici unose nesigurnost među ionako zbunjene i uplašene građane koji nemaju dovoljno znanja iz područja biomedicine, te se zbog toga osećaju zbunjeno jer ne znaju kome zapravo treba da veruju: znatno većoj grupi naučnika koji su pobornici vakcine, ili možda takvim kritičarima vakcinacije.

Dotični dr Bakdi nedavno je oštro kritikovao razvoj vakcina protiv kovid-19. On, naime, tvrdi da su te vakcine nepotrebne i nesigurne, a pogotovo se kritički osvrnuo na mRNA vakcine koja su u rekordnom roku, tj. u manje od 6 meseci, razvile dve američke farmaceutske kompanije: Pfizer (u saradnji s nemačkom biotehnološkom kompanijom BioNTech) i Moderna, a koja su u nedavnim kliničkim studijama pokazale fascinantnu efikasnost od 94% (Moderna), odnosno 95% (Pfizer/BioNTech).

Važno je spomenuti da rezultati treće, najvažnije faze tih kliničkih studija još uvek nisu objavljeni u naučnim časopisima – to s nestrpljenjem očekujemo u sledećih nekoliko nedelja. Ali u ovom stadijumu pandemije, kada se nalazimo u jeku drugog (a u SAD-u već trećeg) talasa pandemije, koji je očigledno smrtonosniji od prvog talasa, vrlo je važno da javnost što pre sazna o epohalnim rezultatima na području razvoja vakcina putem službenih objava dotičnih farmaceutskih kompanija, pre nego što te studije objave i naučni časopisi.

Jer, realno sagledavši, nedavno pripremljene vakcine predstavljaju stvarne prodore – tzv. game changers – koji će biti presudni u pobedi nauke protiv kovid-19 i toliko potrebnom povratku u normalan život. Vratimo se našem kolegi dr Bakdiju. Glavni argumenti koje on iznosi u javnost preko raznih Jutjub videa i opskurnih veb-stranica jesu da su dotične ‘mRNA molekuli toksični za ljudsko telo, da mogu promeniti našu genetičku informaciju, tj. genom’, te na taj način ‘uzrokovati velike zdravstvene probleme’ među svetskim stanovništvom koje će se vakcinisati takvim vakcinama.

Kako se ovde, s molekularno-biološke strane, radi o potpuno netačnim informacijama, moja dužnost kao naučnika koji radi u području molekularne biologije i biomedicine već skoro 16 godina na jednom od 20 vodećih svetskih univerziteta, je da ga demantujem. Drugim rečima, glavni cilj ove moje kolumne jeste da čitaocima prenesem detaljna pojašnjenja na nekoliko ključnih pitanja vezanih za mRNA vakcine.

Kako funkcionišu mRNA vakcine?

Vakcine generalno funkcionišu tako što ‘treniraju’ naš imunološki sistem da prepozna delove virusa/bakterija (zajedničkim imenom patogena), te da ga onda podstaknu da proizvodi imunitet ili u obliku antitela (govorimo o tzv. humoralnom imunitetu), ili obliku memorijskih T-ćelija (tzv. ćelijski imunitet).

Istorijski gledano, vakcine su bila pripremane na nekoliko načina koji koriste (i) oslabljeni virus, (ii) inaktivirani virus, ili (iii) pročišćene proteinske komponente virusa. Ipak, mRNA vakcine su sasvim drugačije, jer ne koriste ni jednu od gore navedenih strategija, već potpuno novu i inovativnu tehnologiju.

Osobe koje primaju mRNA vakcine primaju ih u dve različite doze, u razmaku od dve nedelje, u kojima oni primaju samo minijaturni deo genetskog materijala SARS-CoV-2 koronavirusa – radi se o mRNA molekulima koji kodiraju čuveni protein šiljka (engl. Spike ili S-protein) novog koronavirusa. Takvi mRNA molekuli su pričvršćeni na lipidne čestice koje omogućavaju jednostavan transfer tih mRNA molekula u naš organizam.

Kada se takve lipidne čestice vezane na mRNA (koja kodira protein šiljka) ubrizgaju u rame neke osobe, mišićne ćelije u roku od samo 48 h ‘prevedu’ te mRNA molekule u virusni protein šiljka i na taj način oponašaju ono što se događa kada celi SARS-CoV-2 koronavirus zarazi određenu osobu. Ovde postoji jedna ogromna razlika, a to je da se u slučaju mRNA vakcine radi o sintezi samo jednog jedinog virusnog proteina – proteina šiljka novog koronavirusa. Takav novosintetizovani protein šiljka onda aktivira naš imunološki sistem, koji ubrzo zatim počinje indukovati snažan imunološki odgovor u obliku antitela, kao i ćelijskog imuniteta.

Zašto ne treba da se plašimo brzine kojom su nastale mRNA vakcine?

To je svakako legitimno pitanje jer mnogi građani će se ispravno zapitati možemo li verovati vakcinama koje su napravljene tako brzo. Odgovor je vrlo jednostavan – tradicionalan način pravljenja vakcine traje jako dugo, iako je u prošlosti bio često korišćen za stvaranje mnogobrojnih vakcina. Recimo, da bi naučnici svake godine pripremili novu vakcinu protiv gripa, potrebno im je oko šest meseci od dana kada su identifikovali novi soj virusa gripa do stvaranja same vakcine.

Situacija je potpuno drugačija kada je reč o stvaranju mRNA vakcine jer se one prave modernim molekularno-biološkim metodama. Drugim rečima, ona se stvaraju hemijskom sintezom, a ne biološkim putem kao tradicionalne vakcine – te se stoga mogu pripremiti za samo nekoliko dana.

Zbog toga je naučnicima iz farmaceutskih kompanija Pfizer/BioNTech i Moderne trebalo samo nekoliko dana za pripremu takvih mRNA vakcina u januaru ove godine, nakon što su kineski naučnici objavili celokupnu genomsku sekvencu SARS-CoV-2 virusa – a već nakon 3 nedelje su ih počeli testirati u sklopu prve faze kliničkih istraživanja na pedesetak dobrovoljaca u SAD i Nemačkoj.

Rezultati prve faze kliničkih istraživanja za obe vakcine su u januaru ove godine objavljeni u eminentnim naučnim časopisima The New England Journal of Medicine (u slučaju Modernina vakcine) i Nature (u slučaju vakcine Pfizer/BioNTech), te su jasno pokazali da obe mRNA vakcine uzrokuju snažan imuni odgovor u obliku antitela kao i ćelijskog imuniteta, tj. odgovora T-ćelija bez većih nuspojava.

Konačni dokaz da mRNA vakcine štite od zaraza SARS-CoV-2 koronavirusom došla su iz nedavne faze III kliničkih istraživanja koja su pokazala da Pfizer/BioNTech pokazuje 95-postotnu efikasnost, a Modernina vakcina 94-postotnu efikasnost. S obzirom na to da su mRNA vakcine testirane na 30.000 dobrovoljaca (u slučaju Modernine vakcine) i 55.000 (u slučaju Pfizer/BioNTech), naučnici su čvrstog mišljenja da se radi o reprezentativnim uzorcima koji jasno pokazuju da možemo verovati tim dvema mRNA vakcinama, iako su pripremljene u tako kratkom vremenskom razdoblju.

mRNA vakcine su potpuno nove – možemo li se onda pouzdati u njih?

Jasno mi je da su brojni građani koji nisu specijalisti iz područja molekularne biologije i imunologije skeptični u vezi sa mRNA vakcinama jer ta tehnologija još nikada u istoriji nije bila korišćena u stvaranju vakcina. Ipak, ovde moram naglasiti da ta tvrdnja nije sasvim tačna.

Naime, iako mRNA vakcine nikada do sada nisu stigle na tržište i bila odobrene za uporabu, ona su u poslednjih 15 godina već bila testirane na ljudima, i to u slučaju četiri različite zarazne bolesti: besnila, gripa, citomegalovirusa, kao i Zika virusa.

Prema tome, biomedicina je u proteklih 15 godina naučila jako puno o načinu stvaranja mRNA vakcina, a to najbolje dokazuju i nedavni rezultati faze III kliničkih istraživanja koje su sprovele Pfizer/BioNTech i Moderna, a koja su pokazala izvanrednu efikasnost obe vakcine na velikom uzorku od 30.000 (Moderna) i 55.000 (Pfizer/BioNTech) dobrovoljaca.

Ovde bih želeo da spomenem da su prekjuče bivši američki predsednici Barak Obama, Džordž Buš i Bil Klinton izjavili su da će se javno vakcinisati protiv kovida, kako bi na to podstakli i svoje sugrađane. Takođe su to danas objavili i svi članovi hrvatskog štaba, što je za pohvalu.

A ovde želim i javno spomenuti da ću se i lično vakcinisati jednom od ove dve mRNA vakcine čim budu dostupne u Princess Margaret Cancer Centru u Torontu, gde se nalazi jedan deo moje laboratorije. Mislim da ovakvi gestovi jasno dokazuju našu veru u sigurnost i efikasnost mRNA vakcina.

Mislim da svima treba biti jasno da si nauka i biomedicina u ovom trenutku nikako ne mogu dozvoliti bilo kakve greške ili ‘napumpavanje’ efikasnosti vakcina protiv kovid.19 jer, u slučaju da se pojave problemi, to ne bi bilo pogubno samo za zdravlje ljudi širom sveta, već bi sasvim potkopalo i prihvaćenost vakcinacije u društvu. Stoga sam čvrsto uveren da će gore navedene inovativne mRNA vakcine, zajedno s ostalim klasično pripremljenim vakcinama, poput one stvorene na Univerzitetu u Oksfordu u saradnji s AstraZenecom, te ruska vakcina Sputnjik V i ostale vakcine koja se još uvek testiraju u fazi III kliničkih istraživanja, biti bilo kakvi ‘čarobni meci’, tj. odlučujući činioci u našoj pobedi protiv kovid-19.

Te vakcine će već početkom sledeće godine zasigurno početi da smanjuju stopu smrtnosti širom sveta i dovesti do toliko željenog kolektivnog imuniteta. To će se dogoditi kad oko 70% ljudi širom sveta budu vakcinisani i tako postanu imunu na kovid-19, što će sigurno dovesti do konačnog izumiranja ovog novog koronavirusa SARS-CoV-2.

To će kao posledicu imati zaustavljanje širenja ove pandemije. Ovo je definitivno za sve nas bila izuzetno teška godina, možda čak i najteža u našim životima. Ali, uprkos tome, ja sam optimističan da će nas gore navedene vakcine uskoro izvesti iz ove pandemije, te ćemo zbog toga uskoro početi da živimo normalnim načino”, zaključio je dr Štagljar u tekstu za Večernji list.