Moskva je, posle odluke Sjedinjenih Država i Velike Britanije da Ukrajini dozvoli da koristi njihove rakete dugog dometa za udare na rusku teritoriju, zapretila da će odgovoriti i da ništa nije isključeno.
Ranije ove nedelje, Kremlj je najavio zvaničnu izmenu svoje nuklearne doktrine, koja posebno predviđa mogući nuklearni odgovor na napade na rusko tlo izvedene uz pomoć NATO alijanse.
Koliko daleko je Vladimir Putin spreman da ide? Koliko je verovatno da će Rusija upotrebiti nuklearno oružje u ukrajinskom sukobu?
Kremlj je već koristio svoj strateški arsenal kako bi odvratio Zapad od mešanja njegov sukob sa Ukrajinom. A uprkos svim pretnjama, Sjedinjene Države su tvrdile da nisu videle znake nikakvog neobičnog ponašanja ili promena na ruskom skladištu nuklearnog oružja. To znači da nije došlo do promene u fizičkom pozicioniranju taktičkih bojevih glava, piše Gardijan.
Većina stručnjaka smatra da je upotreba nuklearnog oružja od strane Rusije za sada malo verovatna. Pavel Podvig, viši istraživač Instituta UN za istraživanje razoružanja, rekao je da ne veruje da je bacanje bombe na Ukrajinu nešto što bi Rusija uradila, „pre svega jer to ne bi pomoglo postizanju nikakvih vojnih ciljeva, a Rusija u ovom trenutku svakako napreduje“.
Upotreba nuklearnog oružja, po prvi put od 1945. godine, ujedinila bi veliki deo sveta protiv Rusije, tako da bi to bila ozbiljna kocka, dodaje Podvig.
Ne treba, kaže, isključiti mogućnost da je Kremlj spreman da rizikuje, pogotovo ako računa da bi ostatak sveta odgovorio slabo.
Koji su drugi načini na koje Rusija može da uzvrati Zapadu?
Moskva je pokazala veliku dozu mašte kada je u pitanju uptreba hibridne taktike, koja se odvija u „sivoj zoni“, između rata i mira.
Ona je ljude koji migriraju na Zapad usmerila ka poljskim, litvanskim i finskim granicama kako bi u tim zemljama izazvala političke poteškoće.
Ruska vojna obaveštajna služba je izvršila više atentata u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Španiji, Austriji, Turskoj, ali i drugim zemljama, kao i sabotažne napade. Zapadne obaveštajne službe veruju da su pokušani i bombaški napadi na letove za Severnu Ameriku.
Ruski internet botovi su pojačali svoje aktivnosti u SAD i Evropi, a sve sa ciljem rušenja jedinstva u tim društvima i jačanje krajnje desničarskih frakcija.
Ova zemlja je optužena i za ometanje GPS signala, posebno iznad Baltika, jer je ometala navigaciju na hiljade putničkih aviona.
Iste sumnje postoje i kada su u pitanju teretni brodovi, kao što je recimo jedan kineski kome su ove nedelje prekinute komunikacione veze.
Koje saveznike i zastupnike Rusija može da „uzme“?
Postoje podaci da Moskva ima ustaljenu praksu sklapanja privremenih brakova iz interesa sa saveznicima i punomoćnicima kako bi izvodila operacije ometanja na Zapadu.
Prema izveštajima Volstrit žurnala, Moskva je dala podatke jemenskim Hutima kako bi im pomogla da gađaju zapadne brodove u Crvenom moru.
Šef MI5, Britanske bezbednosne službe, rekao je u oktobru da je ruska obaveštajna služba dramatično pojačala saradnju sa kriminalnim krugovima i bandama kako bi „stvorila trajni haos na britanskim i evropskim ulicama. U pitanju su bile sabotaže, podmetnuti požari i slično“.
Kako zapadne zemlje mogu da odgovore na ruski hibridni rat?
Ovi napadi su teški za obuzdavanje i sprečavanje, s obzirom na to da se dešavaju u sivoj zoni – dakle, korišćenjem proksija i uverljivih poricanja.
Daleko su od nivoa otvorenog ratovanja i krivične istrage retko mogu da pozovi Moskvu na odgovornost.
