Kratkoročni efekti epidemije na privredu Srbije, kao i na druge zemlje, biće izrazito negativni, što će se manifestovati kroz pad BDP-a, rast nezaposlenosti, stagnaciju ili pad realnih zarada, rast fiskalnog deficita i javnog duga. Ekonomska kriza izazvana epidemijom će povećati procenat loših kredita, dok će fiskalna i monetarna ekspanzija uticati na rast inflacije. Nakon okončanja epidemije doći će do obnavljanja trgovine sa svetom, a u slučaju Srbije to će značiti i rast trgovinskog deficita. Međutim, obnavljanje kapitalnih transakcija, a naročito priliv stranih direktnih investicija biće znatno sporiji, pa će se Srbija suočiti sa problemom finansiranja trgovinskog deficita.
Dugoročni uticaj epidemije na privredu Srbije zavisi od političkih procesa u zemlji, ali u Evropi, jer će oni u velikoj meri odrediti ekonomsku sudbinu zemlje u narednim godinama. Ključna pitanja su da li će Srbija krenuti putem demokratizacije ili ka produbljivanju autokratije, kako će se rešiti politički i ekonomski problemi u EU, kako će se razvijati odnosi sa EU i drugim vodećim svetskim silama. Za Srbiju, kao malu otvorenu evropsku privredu, presudno je da EU reši političke i ekonomske probleme, jer bez ekonomskog napretka EU nema ni ekonomskog napretka Srbije. Znatnije pogoršanje odnosa sa EU bilo bi ekonomski pogubno i ne bi bilo moguće da se kompenzuje dobrim odnosima sa drugim zemljama, poput Kine, Rusije ili Turske.
U Srbiji vlast ponavlja poruke da će nakon okončanja epidemije automatski početi visok privredni rast i da će se on nastaviti u narednim godinama. Takvim procenama ponekad doprinose površne prognoze međunarodnih finansijskih organizacija. Srbiju nakon okončanja epidemije čekaju nerešeni sistemski problemi, poput neefikasne partijske države, visoke korupcije, nereformisanih državnih preduzeća, koji su sputavali privredni napredak u prethodnim godinama. Umesto propagandnih poruka o osiguranom prosperitetu i nadolazećem zlatnom dobu trebalo bi pokrenuti argumentovanu debatu o privrednim i društvenim problemima i mogućim politikama i reformama za njihovo rešavanje.
Ceo tekst profesora Arsića objavljen je u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 23. aprila
Tagovi
