U nedelji za nama u Beograd je stigao postament za spomenik Stefanu Nemanji – popularno već prozvan „jaje“ ili „žir“ – ali se razbuktala i „polemika“ između reditelja Gorana Markovića i Emira Kusturice. Marković je prvo pozvao Kusturicu, koji je bio član žirija za izbor spomenika na Savskom trgu, da kaže šta je u tom projektu dobro ili da se od njega ogradi; već sutradan, kolega mu je odgovorio otvorenim pismom objavljenim na portalu Iskra.
„Polemika“ je u prvom pasusu stavljena pod navodnike jer se uvrede teško mogu nazvati argumentovanom diskusijom o budućem, hteli ne hteli, simbolu Beograda; no u svom odgovoru, Kusturica je naveo da je ruski vajar Aleksandar Rukavišnjikov, autor spomenika, između ostalog „postavio spomenik Lenonu u Njujorku“.
Rukavišnjikov (70) jeste cenjeni umetnik u Rusiji, a u njegovom „portfoliju“ su i skulpture Lava Jašina, Fjodora Dostojevskog, Puškina, Rostropoviča.
Ipak, Rukavišnjikov nije postavio nikakav spomenik Džonu Lenonu u Njujorku, niti čuveni Bitls – ubijen ispred svoje zgrade na Menhetnu pre 40 godina – ima bistu u tom gradu. Istina, u Central parku postoji sekcija „Strawberry Fields“, koju je pejzažni arhitekta Brus Keli posvetio Lenonu i nazvao je po čuvenoj pesmi benda iz Liverpula.
Istina je da je Aleksandar Rukavišnjikov izlio Džona Lenona u bronzi, ali ne kao spomenik, već kao umetničku skulpturu. I to vrlo uspešnu: on je 1984. godine dobio srebrnu medalju Francuske akademije umetnosti za taj rad.
Tagovi
Nadja
Malo manje politikanstva , ne bi vam bilo na odmet . Gade mi se podjednako svi koji politiku provlave kroz sve zivotne segmente.
Ljubiša
Nije šija nego vrat, nije napravio spomenik ali je napravio skulpturu pa još dobio za to i nagradu francuske akademije u Parizu. Da li je moguće u ovoj zemlji uraditi bilo šta a da to ne bude dočekano na nož, pa makar taj nož bio i samo plastična imitacija? Prošao sam svet ali ni u jednoj zemlji nisam video taj stepen zavisti, pakosti, surevnjivosti i patološke mržnje prema svakome ko se usudi da na bilo koji način iskorači iz sivila i blata. Jadno, bedno, poražavajuće ...
Pedja
Mislim da je smisao ovog teksta razotkrivanje. Ako Kusturica, kao član žirija ili sličnog tela koje odlučuje o izboru za spomenik, barata netačnim podacima o vajarstvu (u kojem nije stručan), on je do tih informacija došao ili samostalno (čime umanjuje spostvenu objektivnost, jer nije proverio to što je saznao) ili je to pročitao u prijavi autora, u okviru referenci koje je priložio. Ako je ovo prvo, onda Kusturica sam sebe diskvalifikuje kao kandidata žirija iz struke. Ako je ovo drugo slučaj, onda je pobednička prijava neispravna i smišljena tako da prevari žiri. Na Kusturici je da objasni zašto je napisao to što je napisao. Isključujem mogućnost lapsusa jer lapsus se javlja u govoru (koji ide u realnom vremenu) a pismo se osmisli, pregleda i pošalje. I ne vidim politizaciju koju vide gornji komentari - nema nikakve strasti u tome da se razotkrije pogrešna informacija, njeni uzroci i spreči ponavljanje greške. Politizacija postoji samo u umu čitaoca. Hvala Nedeljniku na pružanju ispravnih informacija.