„Nije mene briga ni za status legende, ni za stadione, ni za mostove…“, rekao je u velikom životnom intervjuu za Nedeljnik Blaž Slišković Baka.
Nego za ljude?
Jes’, za ljude. Njih je rat najviše promijenio. Svatko je nekog izgubio u tom ratu i zato razumijem ljude koji ne mogu da se pomire sa gubitkom. Ja, hvala Bogu, nisam imao gubitke, nije mi niko tokom rata poginuo iz porodice, ko zna kako bih razmišljao. Poznajem divnoga čovjeka, Hrvata, oženjenog muslimankom, sa kojom je imao ćerku koja je tokom rata ubijena. I on mi veli – oprostiti moram, zaboraviti neću. Toga mi je žao. Nekih ljudi koji su izgubili voljene i koji neće moći da uče neke nove generacije normalnim odnosima. Uvijek će ostati neki biljeg rata. Zato ja ne verujem da će sve promijeniti nove generacije. Sve ide iz porodice. A njihove su porodice ranjene…
***
Sačekao nas je zagrejan za razgovor i sve što je u narednih nekoliko sati izrekao bilo je jednako oštro, kao duel u kom krišom vraća udarac protivniku, bilo je jednako teško, kao njegovi driblinzi i njegove noći, i bilo je precizno, u rašlje.
“Ja kad se zapričam, kad krenem bulaznit, ti me prekini, zamislim se i ode ja ko Neretva.”
A oko nje sve počinje i sve se za Baku završava.
Blaž Slišković Baka, Hercegovac, Mostarac, fudbalska legenda za Nedeljnik govori o svom životu, karijeri, ratu i mostovima, podeljenom gradu, o utakmicama sa najvećim klubovima, o Džaji i Miljaniću, o Ivici Osimu i poslednjoj jugoslovenskoj generaciji, o zemlji koje više nema…
Ceo intervju objavljen je u novom broju Nedeljnika, koji je na svim kioscima od četvrtka, 2. juna
Digitalno izdanje i pretplata dostupni su na nstore.rs
Tagovi
