U intervjuu za Nedeljnik Srđan Valajrević je rekao da je “ova vlast pravo stanje ovog društva”. I da je ovo sad najbolje što ovde može da bude.
„Ne znam koliko sam bio pijan, ali nisam tada znao ko je pobedio. Ja sam znao ko je izgubio. To je bio moj problem sa Petim oktobrom. Ništa mi nije značilo kad na bini vidim Vesnu Pešić i Nebojšu Čovića i Vojislava Koštunicu zajedno. Ko je pobedio od njih dvoje-troje? To nisam znao. Ko je tad zaista pobedio? Niko. To sam čak i ja tada mogao da shvatim. Izgubio je Milošević i to jeste bila velika stvar. Đinđić je ubijen, Koštunica ništa nije želeo da uradi… Svih tih dvanaest godina od Miloševića do Vučića je jedna kompletna iluzija. Kao nešto se desilo. A ništa se nije desil“, rekao je Srđan Valajrević u velikom intervjuu za novogodišnji broj Nedeljnika.
Šta ga je razočaralo? „Ništa nisam očekivao“, kaže.
Koga je on voleo da je pobedio? „Bilo je jako malo ljudi kojima sam tu verovao. Najviše sam verovao u Đinđića i Vesnu Pešić ali oni su najmanje pobedili“, rekao je.
U Nedeljniku je objavljena i prva kolumna Srđana Valjarevića “Fric i Dobrila”. U Danasu je od 1997. do 2002. godine izlazila kultna kolumna “Gojko i Dobrila”. Skoro dve decenije kasnije, ti likovi se vraćaju u naše živote…
Novogodišnji dvobroj u prodaji je od četvrtka, 26. decembra, a sve čitaoce očekuje i veliki poklon: prva knjiga iz edicije “Senke nad Balkanom”.
O Mustafi Golubiću pisao je jedan od najtiražnijih srpskih pisaca Dejan Stojiljković
Digitalno izdanje Nedeljnika dostupno je na Novinarnici
Tagovi
Stole
Jel to znaci da od sada necete objavljivati kriticke komentare na racun Valjarevica jer pise za vase novine?
yoko-ovo-ono
Uz svo poštovanje za Valjarevića, neozbiljno je posle svih ovih godina i dalje ponavljati priču o Koštunici namćoru i Đinđiću vrednoj pčelici. Ovde je uz potonjeg i Vesna Pešić. Ko se iole seća tog vremena zna da su poluge vlasti i moć bili u rukama Đinđića i ljudi iz njegove okoline. Dakle, ako reforme nisu bile zadovoljavajuće, ili nije moglo bolje ili oni koji su ih sprovodili nisu hteli više. Na kraju krajeva, već od 6. oktobra se cela ta ekipa zanimala za dnevnice, poslovne aute i udomljavanje rodbine i švalerki, a ne za narod koji ih je podržao u rušenju Miloševića. A svojom bahatošću posle Đinđićeve smrti su krivi za trenutno stanje u Srbiji.