Prošlo je nedelju dana od finala Evrovizije, a utisci su se i dalje nisu u potpunosti slegle.
To nikada nije bilo samo muzičko takmičenje. Iz godine u godinu, sve više se, pored političkih tema, pokreću i debate o identitetu, inkluzivnosti i pravima marginalizovanih grupa. Ovogodišnja je, pored svih skandala koje je iznedrila, podelila deo Evrope i oko prava nebinarnih osoba.
Kada je švajcarski muzičar Nemo zauzeo evrovizijsku scenu u Malmeu, malo ko je očekivao da će njegovo prisustvo ići dalje od zanimljive pesme i scenskog nastupa. Izgledao je relativno obično, osim što je bio muškarac u suknji, ali evrovizijska publika, već naviknuta na to, nije pridavala previše značaja njegovom autfitu. Međutim, Nemo je ipak postao simbol revolucije u shvatanju rodnog identiteta. Njegova pobeda preispitala je načela o pravima i priznavanju nebinarnih osoba, a možda je i otvorila vrata novim društvenim promenama.
Na ovogodišnjem izboru za najbolju pesmu Evrope takmičile su se dve nebinarne osobe, predstavnica Irske i predstavnik Švajcarske, a kako je Švajcarac sa pesmom „The Code“ evrovizijski pehar poneo sa sobom, mnogi smatraju da je ovo i jedna mala pobeda queer zajednice.
Do ove Evrovizije, tema nebinarnog rodnog identiteta gotovo da nije bila prisutna u javnosti, a šira zajednica bila je slabo upoznata ili čak uopšte nije znala za ovu raznovrsnost seksualnih identiteta.
Nebinarne osobe odbijaju da sebe definišu tradicionalnim kategorijama muškarca ili žene, već nalaze svoj identitet van tih okvira. Za njih, rod nije jednostavna binarna podela, već kompleksno i fluidno iskustvo koje može obuhvatiti različite aspekte identiteta.
Osim toga, nebinarne osobe mogu se identifikovati i sa muškim i sa ženskim identitetima, ili mogu osećati da pripadaju nekom međuprostoru koji se ne uklapa u tradicionalne norme rodnih uloga. Termin „nebinarnost“ odnosi se na različite rodne identitete koji se ne uklapaju u binarnu podelu na muškarca i ženu, i to bez obzira na seksualnu orijentaciju.
Bilo je nezgodno izveštavati, pisati i pričati o Nemovoj pobedi, jer niko nije bio siguran u rod koji treba staviti ispred njegovog imena. Na našem jeziku neprirodno zvuči kada kažemo „Nemo su pobednici Evrovizije“, a znamo da je on jedan.
Iz udruženja dasezna.lgbt navode da je „verovatno najbolji način da se rodna nebinarnost izrazi u našem jeziku i način na koji se, čini se, opredeljuje većina nebinarnih osoba kod nas je naizmenično korišćenje muškog i ženskog roda“.
Ipak, lingvista i pisac, Pavle Ćosić kaže da su nebinarne osobe još uvek novina i da lingvistika nema odgovor na to koji rod imenica, prideva ili zamenica za njih treba koristiti.
„Znamo samo da ne može npr. „Ona je otišao…“, „On je otišla…“ ili najapsurdnije „Zoran je otišlo…“ što se u nekim medijima ustalilo, ali čini mi se iz šale, jer se urednicima i novinarima taj trend ne dopada“, naglašava Ćosić.
U srpskom jeziku, prilagođavanje izražavanja nebinarnog rodnog identiteta je izazov i zbog ograničenja tradicionalnih zamenica poput „on“ ili „ona“. Za razliku od engleskog, gde se za nebinarne osobe koristi zamenica „they“, srpski jezik nudi manje opcija za izražavanje nebinarnog identiteta.
„Čitao sam jedan intervju s jednom nebinarnom osobom koja kaže, a i iz intervjua se vidi, da koristi sve oblike, potpuno nedosledno i gramatički, naravno, neprihvatljivo.“
Ćosić ističe da pored pitanja o tome kako da se obratimo nebinarnoj osobi, postoji niz nedoumica na koje još uvek nemamo odgovor.
„Tu se postavlja i jedno nelingvističko pitanje, pa ako na njega dobijemo odgovor, možda dobijemo i lingvistički. Po ovoj podeli, ljudi se dele na muškarce, žene i nebinarne osobe. Prvo, zašto baš nebinarne? A drugo, zašto baš osobe?“.
Pored toga, kao deo svoje identifikacije, nebinarne osobe koriste nebinarnu zastavu, koja je nastala 2014. godine.
To je simbol koji se sastoji od četiri pruge koje predstavljaju različite aspekte identiteta. Ove pruge simbolizuju fluidnost, jedinstvenost, postojanje izvan binarnih normi rodnog identiteta uključujući birodnost, panrodnost, rodnu fluidnost i druge varijacije koje se ne uklapaju u tradicionalne koncepte muškosti i ženstvenosti.
Žuta boja na zastavi je simbol onih čiji rod postoji izvan binarne podele na muško i žensko i bez ikakvih osvrta na njih. Bela predstavlja one koji imaju mnoge, ili sve rodove. Ljubičasta odaje poštu onima koji predstavljaju jedinstvenost i fluidnost nebinarnih osoba, dok crna pruga predstavlja one koji nemaju rod.
Dok su mnoge zemlje još uvek na putu ka priznavanju nebinarnog identiteta, nekoliko njih već je napravilo korake ka inkluzivnosti na ovom polju.
U državama poput Nemačke, Islanda i Malte, treća opcija roda već je dostupna na zvaničnim dokumentima. Međutim, postoje i druge zemlje poput Kanade, Sjedinjenih Američkih Država i Australije koje takođe nude mogućnost X kao trećeg rodnog identiteta na identifikacionim dokumentima.
Tagovi
