„Majkl Džordan je iskoristio svoj mentalitet, talenat i atleticizam da postane najbolji ikada.“
Ovako je – u naslovu, u najkraćem – ugledni Atletik objasnio zašto je prema njihovim nazorima Džordan najbolji svih vremena među 75 najboljih svih vremena u NBA ligi, a povodom 75. rođenadana najjačeg košarkaškog takmičenja na svetu. Nakon četvoromesečnog debatovanja, većanja i odlučivanja, Ateltikova komisija je izbrojala sve glasove i zaključila da je Majkl najveći. Od 15 novinara, njih 12 je izabralo Džordana, a troje Lebrona Džejmsa. Nikola Jokić je izabran među 75. najboljih od strane četvorice novinara. Or Mojal mu je dodelio 42. mesto, Džon Holinger 45, Sem Amik 64, a Rob Piterson 74. poziciju.
Statistika
„Nebo je plavo. Zemlja je okrugla. Majkl Džordan je Atletikov broj jedan. Najbolji igrač u 75-godišnjoj istoriji NBA. Slučaj zatvoren.
Sledećeg nema. Postoji samo jedan, a to je Džordan.“
Ovako je – u početku teksta – Atletik rezonovao zašto je, tako jednostavno, za njih Džordan najbolji.
Ukoliko se u računicu ukalkulišu i brojke zbir je sledeći: Džordan je peti najbolji strelac lige (32.292 poena ), i prvi po proseku postignutih poena po meču (30,1). Takođe je prvi u prosečnoj oceni efikasnosti (PER). Zauzeo je 99. mesto na večnoj NBA listi kada je reč o odigranim utkamicama u regularnoj sezoni (1.072), i 32. je po odigranim minutama (41.011). Kada je najvažnije, Džordan je najbolji – on je drugi na listi strelaca u doigravanju (5.987) i prvi po proseku poena u plej-ofu (33,4). Šest puta je igrao finale NBA lige, šest puta je osvojio trofej. Nikada nije igrao sedmi meč u finalnoj seriji.
U svojoj trećoj sezoni postigao je 3.041 poen. Samo je Vilt Čemberlen postigao 3.000 ili više poena u jednoj godini. Vilt je to učinio tri puta zaredom početkom šezdesetih. Pa onda Majkl. I posle Džordana to nikome nije pošlo za rukom.
Bio je vodeći strelac lige od sezone 1986/87. do sezone 1992/93, a nakon bejbol avanture, bio je prvi strelac lige još tri puta, u tri uspešna pohoda Čikago Bulsa na titulu. Džordan i dalje drži rekord po broju postignutih poena na jednoj utakmici u plej-ofu. Iako je Čikago poražen u tom susretu od Seltiksa, Majkl je upisao 63 poena u utakmici koja je naslovljena sa: „Bog prerušen u Majkla Džordana.“
Atletik ističe da nije bio samo najbolji strelac, već i najbolji odbrambreni igrač. Ili drugi najbolji, ako pitate Skotija Pipena. Treći je na večnoj listi po broju ukradenih lopti (2.514).
Dva puta najbolji u takmičenju u zakucavanju. Dva puta je osvajao zlato za državni tim na Olimpijskim igrama. Jednom na fakultetu, jednom u onom čuvenom najboljem timu svih vremena, u Barseloni 1992.
„Kada je počeo da pobeđuje, nije mogao da se zaustavi“
Takođe, kako se ističe u obrazloženju odluke, Džordan je svojim talentom rano stekao poštovanje svojih vršnjaka i starijih, ali neće biti istinski prihvaćen sve dok ne bude osvojio titulu. Za to su bili potrebni Boston i Detroit. I on je to uradio. Godine 1991. bio je najbolji strelac, po drugi put MVP regularnog dela sezone i NBA šampion, izbacivši Medžika Džonsona i Lejkerse u pet utakmica. Kada je počeo da pobeđuje, nije mogao da se zaustavi.
Naravno, primećuje Atletik, ljudi oko njega zaslužuju svoj deo zasluga – Fil Džekson, Pipen i svi ostali… Ali reflektori su bili usmereni ka Džordanu, a od 1991. godine on je gotovo uvek uspešno odgovarao. Gotovo uvek! Prekid karijere, poraz u plej-of seriji, boravak u Vizardsima pokazali su njegovu ranjivost, ali ne oduzimaju mu, niti umanjuju njegovo nasleđe.
„Nikad se nije plašio neuspeha“, rekao je Sem Smit, pisac i novinar, i Džordanov savremenik.
„Momak koji je bio ne samo tako dobar, već i toliko siguran u sebe da može da prevaziđe svaki izazov“, dodao je.
Medžik Džonson i Leri Bird su nosili „konverse“. Majkl je nosio „džordanke“.
I zaista, od kasnih osamdesetih do Džordanovog drugog i pretposlednjeg penzionisanja 1999. godine, niko mu nije bio konkurent za titulu najpoznatijeg sportiste na svetu. Ne samo najpoznatiji košarkaš. Već najpoznatija osoba. Stvorio je novi svet – i u sportskom marketingu i u stvaranju sportskih mitova. Dok su Medžik Džonson i Leri Bird nosili „konverse“, Majkl je obuvao „džordanke“.
„Niko kao on nije mogao da utiče na društvo. Mislim da je to razlog zašto njegova figura i njegovo ime i njegovo prisustvo nastavljaju da privlače pažnju i danas“, rekao je Smit.
Džordan je jednom priliko rekao da ga je kompanija „Najki“ pretvorila u san, ali istina je da je on stvoren da bude zvezda.
Šta bi Džordan uradio danas?
Ima ona, može se reči floskula – šta bi nekadašnji igrači mogli da urade u današnjoj NBA ligi? Pa teorije cirkulišu od onih u kojima bi Bird i savremenici ubacivali po 50 poena u meču – u proseku – do onih tvrdnji da je košarka danas mnogo brža. Atletik isitče da Džordanova NBA liga, možda, izgleda sporije u odnosu na današnju… Međutim, to ne znači da bi i Džordan bio sporiji ili spor. Njegova veličina, veština i mentalitet funkcionisali bi i u današnjim uslovima, kao i pre 25 godina.
„Pod pretpostavkom da je danas na vrhuncu, u piku, nema sumnje da bi šutirao milion trojki na treningu i postao bolji šuter za tri poena“ rekao je Stiv Ker, nekadašnji Džordanov saigrač i aktuelni trener Golden stejta, i Stefa Karija, najboljeg trojkaša NBA lige svih vremena.
„Osim toga, on bi jednostavno bio dominantan fizički i psihički, baš kao što je bio i tada“, rekao je Ker.
Još jedan saigrač iz Bulsa, Stejsi King, dodao je: „Džordanova igra bi danas evoluirala. Ranije je bio toliko ateltski dominantan da je mogao svakoga da preskoči. Bio je mnogo brži od svih. I bio je eksplozivniji. Tako da nije morao da se oslanja na šut za tri poena. Ali garantujem vam da bi Džordan, da je bilo potrebe, bio dobar trojkaš. Mislim da bio dao 100 poena danas. Ako je Kobi dao 81, on bi radio na tome da ga prestigne.“
Mentalitet i strah
Kendal Gil, rođen u Čikagu, koji je u NBA ušao 1990. godine, a pre toga je igrao protiv Džordana u letnjim ligama, nazvao je to „efekat Majka Tajsona“.
„Majk Tajson je imao običaj da pobedi svog protivnika pre nego što uđe u ring. Time se služio i Džordan“, rekao je Gil.
Niko nije tako često ispaštao zbog Bulsa i Džordana kao Niksi. Gubili su 1989, 1991, 1992, 1993. i 1996. godine. Kada se Džordan vratio u ligu 1995. i odigrao kako je već odigrao u Medison skver gardenu, igrači Niksa su ga se iskreno plašili.
„Džordan je sprečio mnoge momke da osvoje prsten. Znam da je zaustavio Nikse. Naterao je Čarlsa Barklija da ode na Zapad. Karl Maloun, Džon Stokton, Portland. Moćno“, rekao je Čarls Oukli, jedan od igrača Njujork Niksa tokom osamdesetih i devedesetih.
A gde je tu Lebron?
Oukli, rodom iz Klivlenda, obožavalac je Lebrona i divi se kako je Džejms uspeo da odgovori na popularnost koja ga prati još od srednje škole. Džejms sada ima 37 godina i 19. godinu u NBA i nosi težinu NBA superstara. Prema njegovom mišljenju, Brajant je napravio svoje nasleđe jureći Džordanovo, kao i Džejms, ali bi bilo nemoguće da Džejms ili Brajant nadmaše Džordana. On je odredio tempo i oni su krenuli u poteru.
Atletik primećuje da su divovi koji su igrali ranije – Karim Abdul Džabar, Čemberlen ili Bil Rasel bli svojevrsna čuda – ali da njihovi setovi veština nisu bili toliko raznovrsni – nisu mogli sve. Džejmsova veličina, raznovrsnost u igri i dugovečnost čine ga Džordanovim naslednikom, ali dok je Lebron priznat kao najbolji igrač svoje generacije, on je počinio nešto što se smatra „smrtnim grehom“ NBA superzvezde – izgubio je u finalu NBA lige.
I dok ga igrači poštuju, da li ga se plaše kada je to najvažnije?
„Mislim da bi većina ljudi verovatno rekla da su to dvojica najboljih igrača svih vremena“, rekao je Stiv Ker.
Džejms jeste igrao u NBA finalu osam uzastopnih godina, nizu kojem se Džordan nikada nije približio zbog svog bejzbol izltea. Ali razlika između njih dvojice je što su Džejmsovi timovi u Majamiju i Klivlendu izgubili u pet serija. Četvrti presten, Džejms je osvojio tek u Lejkersima 2020.
Kolumnista Atletika Džon Holinger je u svojoj analizi povodom debate o najvećem svih vremena između Džejma i Džordana najviše GOAT poena dodelio Džejmsu, ali je u glasanju ipak stavio Džordana na prvo mesto. Holinger ja na onosvu svoje „GOAT“ formule, najviše poena dao upravo košarkašu Los Anđeles Lejkersa.
„Pokušavam da odvojim igrače koji su uspeli na najvišem nivou od onih koji su dug period bili veoma dobri igrači. Nagrađujem dugovečnost, ali nikako nauštrb izvrsnosti“, rekao je Holinger.
Tako, po njegovoj računici, 50 poena bi nosila titula MVP-ja regularnog dela sezone. Deset poena nosi prva petorka lige, tri poena druga, poen treća. Zvanje najkorisnijeg igrača u finalu donosi deset bodova. Selekcija u „Ol star“ timu, recimo, donosi poen. Računa se i broj pobeda i lični učinak… Kada se sve ukalkuliše, i napravi tabela, epilog je sledeći:
- Lebron Džejms 847,7 (GOAT poena)
- Majkl Džordan 764,2
U prvih deset su još, redom, Džabar, Tim Dankan, Meloun, Čemberlen, Bird, „Medžik“, Rasel i Brajant. Na Holingerovoj listi bilo je mesta i za Jokića, koji se našao na 44. mestu, sa osvojenih 133,3 poena, a koji nije završio na konačnoj listi najboljih 75. igrača tokom 75 godina NBA lige, od strane NBA panela.
„Jokić nekako nije dospeo među prvih 75. igrača NBA lige. I to je smešan propust koji će biti još smešniji kako vreme prolazi“, piše Holinger.
„Poslednji ples“
Atletik zaključuje da, kao što je „Poslednji ples“ pokazao, Džordanova zaostavština ostaje bezbedna. Džejms bi mogao da osvoji još dve titule čime bi izjednačio Džordanov skor, ali to neće biti važno.
Za 25 godina, kada svi budu rangirali igrače još jednom za stogodišnjicu lige, Džordan će i dalje biti broj jedan. Novi velikani će doći u NBA. Biće i drugih igrača koji će nas zadirkivati svojom sposobnošću. Ali Džordan će i dalje biti na vrhu. Odnosno, kako su to istakli, slučaj je zatvoren.
„Kada je reč o rangiranju igrača, Džordan će zauvek biti na vrhu, Majkl Džordan je Majkl Džordan, najveći koji je ikada postojao, najveći koji će ikada postojati.“
Tako je – naposletku – Atletik referisao zašto smatra da je Džordan najbolji izbor. A koje je vaše mišljenje?
Tagovi
