Istraživanja pokazuju da su ljudi koji odlučno odbijaju vakcinaciju u Nemačkoj često slabije obrazovani, ideološki desno, i sa niskim poverenjem u institucije. Sagovornici DW kažu da je tu grupu teško ubediti.
„Ima nevakcinisanih, koji su, korak po korak, promenili stav. Oni sada dolaze, mešaju se sa ljudima koji primaju treću dozu. Tihi su, malo govore“, prenosi berlinski lekar Volfgang Krajšer koji daje cepivo u svojoj ordinaciji u Berlinu.
Kaže, skok broja zaraženih poslednjih sedmica mnoge je preplašio. „Ali još ima onih koji rezolutno odbijaju vakcinaciju“, dodaje lekar. „Jedna pacijentkinja mi je odlazeći rekla da želi da svi ovde budemo nekako kažnjeni. Toga nažalost ima.“
Ko su ljudi koji načelno odbijaju vakcine? Ili oni koji iza pandemije i vakcinacije vide tamne sile i „diktaturu“?
Hajke Klifer sa Instituta sa društvene nauke berlinskog Univerziteta Humbolt je još u martu pokušala to da sazna. Tada je načinila reprezentativnu anketu koja je pokazala da će se vakcinisati dve trećine ljudi – taj procenat je danas zaista toliki – te da je 17 odsto neodlučno, a 16 odsto se protivi vakcinaciji.
„Postoji značajna veza nivoa obrazovanja i stava prema vakcini. Što niže obrazovanje, to češće odbijanje. Takođe, oni koji odbijaju vakcinaciju su češće glasači Alternative za Nemačku i zastupaju više desne pozicije“, priča Klifer za DW. „To su i ljudi koji načelno imaju nisko poverenje u politiku, vlasti, medije i zdravstveni sistem.“
Stav isti, teme se menjaju
U takvim krugovima, posebno jakim na istoku zemlje gde je Alternativa za Nemačku (AfD) ponegde bila pobednička snaga na izborima, stvara se snažan društveni pritisak.
„Kada se sazna da se neko iz tih krugova vakcinisao, drugi budu ogorčeni. Prebacuje mu se da je poklekao, popustio“, kaže nam Jozef Holnburger iz Centra za monitoring, analize i strategije koji istražuje desničarske pozicije na internetu.
Ovaj istraživač kaže da su desničari, posebno na istoku Nemačke, iskoristili koronu za svoju stvar. „A to je paradoksalno, jer upravo su na istoku pokrajine koje su se prethodno odlikovale visokom stopom vakcinacije, recimo protiv malih boginja ili tetanusa.“ To je, smatra se, nasleđe komunističke DDR u kojoj je postojala tradicija obavezne vakcinacije.
Danas je u pitanju korona, ali sutra to mogu biti druge teme. „Neki ljudi imaju hermetičku ideološku sliku sveta, žive u drugoj realnosti i ne mogu se ubediti argumentima. To ćemo videti i kod drugih tema, recimo mera za borbu protiv klimatskih promena“, uveren je Holnburger.
Kako do neodlučnih?
Sudeći po tome, ni aktuelne brojke neće biti uverljive mnogima. One kažu da ovih dana pandemija najviše divlja upravo tamo gde je stopa vakcinacije niža od nemačkog proseka. Veliki broj okruga koji su postali nova žarišta nalazi se u Saksoniji, Tiringiji i Brandenburgu. U Saksoniji se vakcinisalo tek 58 odsto ljudi, čak deset odsto manje nego u proseku cele zemlje, i čak dvadeset odsto manje nego u pokrajini Bremen.
Sagovornici DW saglasni su da političari ne treba da oklevaju da donesu oštrije mere, jer bi protivnici vakcinacije mogli glasno da negoduju. To važi i za već najavljenu obaveznu vakcinaciju za medicinska zanimanja.
„Moglo bi se reći da to vodi jačoj polarizaciji“, kaže Hajke Klifer. „Ali ne treba zaboraviti da je već unapred poverenje u institucije među tim ljudima bilo veoma nisko.“
Umesto toga, treba povesti računa o grupi „neodlučnih“. Kako je pokazala studija iz marta, oko 13 odsto građana bi prelomilo da primi cepivo ukoliko bi ga davao lekar od poverenja ili ako bi to značilo olakšice u svakodnevnom životu. Na njih se računa u narednom periodu.
Tagovi
