Nedeljnikov idealni tim grupne faze Svetskog prvenstva: Od fudbalskog pape, do fudbalskog Viktora Igoa, uz jednu „protekciju“

Koliko god da je poraz Srbije od Švajcarske bio neprijatan, ispadanje Orlova polako mora da se arhivira. Prvo je bila frustracija, pa onda analiza, a Mundijal se danas nastavlja po planiranom rasporedu.

Pre nego što na teren u prvom meču osmine finala istrče Holandija i Sjedinjene Američke Države, kako bi grupna faza na pravi način bila zaključena, Nedeljnik će kao i posle prva dva kola, odabrati svoj „idealni tim“. Ovoga puta, fokus neće biti samo na trećem kolu, već ćemo obuhvatiti sve tri runde grupne faze.

Ponovo bismo mogli da kažemo da ovaj tim nije funkcionalan, da više nalikuje nekoj fantazi ekipi, ali to i jeste Svetsko prvenstvo i sve što ga okružuje.

„Ča je život, vengo fantažija“, otpevao je davno pesnik, fudbalski fanatik.

GOLMAN

Nije bilo preterane dileme. Golman koji je u grupnoj fazi ostvari najveći uticaj na igru i rezultate svog tima, golman koji je direktno odredio raspored timova u svojoj grupi i kako će izgledati kostur nokaut faze, jeste Vojčeslav Sčensni. Oko njega je najveća dilema kako mu se tačno ime transkribuje, sve ostalo je jasno.

Sčensni je odbranio dva penala u grupnoj fazi, jedan protiv Saudijske Arabije, drugi protiv Argentine. Odigrao je sve tri utakmice na odličnom nivou, nije pravio nikakve greške, a samo VAR tehnologija i oni koji je tumače znaju kako je Sčensni to „faulirao“ Mesija nakon što je izboksovao loptu. Nije bilo intenziteta, nije bilo nikakve namere, ali sudija je pokazao na penal.

I Mesi nije šutnuo loše, samo je golman Poljske odlično reagovao. Na kraju je njegov tim prošao zahvaljujući gol razlici. Sa dva odbranjena penala on je daleko najzaslužniji za ovakav raspet.

ODBRANA

Ašraf Hakimi – On se našao u našem idealnom timu u prva dva kola, a pošto je Maroko napravio najveće iznenađenje na turniru do sada, ostavivši iza sebe Hrvatsku i Belgiju i to bez primljenog gola u utakmicama sa tim protivnicima, zaslužuje jedno mesto u našoj poslednjoj liniji.

Maja Jošida – Kapiten Japana je takođe morao da dobije mesto u ovom timu. Iako je njegov tim primio gol na svakom meču (a više tima je primilo samo jedan gol u čitavoj grupnoj fazi, npr Holandija čiji Van Dajk nije ušao u naš tim), on je bio lider, nije pravio greške, bio je pouzdan i svojim pristupom vodio tim do velikog iznenađenja. Iznenađenja koje je malo pogurala i Španija.

Joško Gvardiol – Sjajan turnir do sada. Hrvatski štoper je protiv Maroka bio jedina tačka kroz koju je lopta mogla da prođe i da nastavi da se kreće unapred, da ne bude zagušena. Bio je miran, nije pravio greške. A onda je došao duel sa Belgijom i njegov masterclass. Momak koji ima samo 20 godina, bio je baš uvek na pravom mestu, imponovali su njegovi startovi nad Lukakuom i način na koji je iskusnog napadača „terao“ da promaši što se promašiti ne može. Ozbiljna budućnost je pred njim.

Đordi Alba – Morao je neko iz Španije. Furija je ubila u pojam Kostariku i bila bolji protivnik od Nemačke, ali način na koji su odigrali drugo poluvreme protiv Španije, ispod je bilo kakvog racionalnog nivoa, pa smo mesto odlučili da damo iskusnom igraču koji je važan deo ovog tima Španije zbog svojih ofanzivnih karateristika i iskustva. Čovek je 2012. bio igrač utakmice finala Evropskog prvenstva, a i dalje je nezamenljiv.

VEZNI RED

Kazemiro – Nije odigrao treću utakmicu, ali je u prve dve pokazao dovoljno. Snaga, koordinacija i iskustvo koje ima, čine ga jednim od najboljih defanzivnih veznih igrača na svetu godinama, a u Brazilu je i „tata“ na terenu. Od njega sve počinje i sa njim se sve završava. Protiv Srbije je na centru diktirao ritam gušenja Orlova i pogodio prečku. Protiv Švajcarske je dao gol.

Enco Fernandez – Što kažu neki u redakciji: „Na protekciju“. Ipak, Argentina je dok Enco nije dobio svoje mesto u timu bila izgubljen slučaj. Izostanak Đovanija Loselsa se osetio jako u prvoj utakmici, a Meksiko nije probijen sve dok Enco nije ušao na teren i povezao redove. Odbrambeno je vrlo odgovoran. Ume da se pretvori i u sekiru. U napadu je dovoljno kreativan i vispren da može da predstavlja dobru podršku Mesiju i u nokaut fazi.

Hakim Ziješ – Baš ne liči na sebe. Na sreću navijača Maroka. Ziješove igre u Čelsiju nisu ispod nivoa na kom igra Mundijal, nego su ispod svakog nivoa. U dresu reprezentacije pretvorio se u onog Ziješa kojeg pamtimo iz Ajaksa. Sada je potpuno jasno da bez njega ovaj tim ne bi mogao do najvećeg iznenađenja turnira i da je – koliko god voleli Vahu Halihodžića – savez dobro izabrao kada je između njih dvojice izabrao Ziješa.

Bruno Fernandeš – Čoveku ne smeta što pored sebe ima ego manijaka, saigrača koji naučno dokazuje da je postigao gol kosom i svojom aurom, iako je gol stopostotno Brunov. I ne samo da mu ne smeta nego svoje kvalitete svesno podređuje timu. Postigao je dva gola i podelio dve asistencije u grupnoj fazi. Portugal se ozbiljno izglupirao protiv Južne Koreje kalkulisanjem, ali nismo mogli da preskočimo Bruna.

Antoan Grizman (C) – Doktor fudbala. Fudbaski Viktor Igo, kako smo napisali u jednom trenutku. Ubedljivo najbolji igrač Francuske iz senke protiv Australije. Ubedljivo najbolji igrač Francuske bez senke protiv Danske, iako su drugi tresli mreže u ta dva meča. A onda uđe protiv Tunisa pri vođstvu rivala 1:0 i promeni tok meča. Na kraju postigne i gol za 1:1, pa blesavi sudija nakon što je svirao kraj taj gol poništi. Ne može da se poništi to kako je Grizman odigrao do sada u Kataru.

NAPAD

Reći ćete nam da smo klasični primeri „lažnih selektora“ i da je Gakpo vezni igrač, a mi ćemo vam reći da je ovo naša odgovornost, da smo spremni da je „preuzmemo na svoj pleća“ i da smo Gakpu spremni da damo sam špic napada. I ovako su iza njega trojica superkreativnih igrača i dvojica koji hapse bolje od Interventne. Zvuči neverovatno, ali Gakpo je prvi Holanđanin koji je postigao gol u svakoj utakmici grupne faze, u istoriji Mundijala.

Upravo će on povesti svoj tim u prvom meču osmine finala i tako i zvanično u fijoku gurnuti grupnu fazu takmičenja.

Ako ne da gol u osmini finala, kačimo svoje selektorske diplome o klin.

P.S.

Nema nijednog Engleza. Ni Megvajera koji igra kao preporođen. Ni Rašforda, koji je dao tri gola i pokazuje da bi Mančester Junajted u poslednje vreme i kliker pokvario. Ni Harija Kejna, koji je podelio tri asistencije do sada.

Ali to je stvar kontramalera.