Pre tačno nedelju dana, 13. aprila, Iran je, kao odgovor na napad na njihov konzulat u Damasku i likvidaciju sedam visokih oficira, Izrael zasuo salvom raketa.
Prema pisanju CSIS-a, operacija „Istinito obećanje“ uključivala je oko 170 dronova, 120 balističkih projektila i 30 krstarećih.
Nedugo nakon toga, 18. aprila, Izrael je uzvratio vazdušnim napadima na područja u blizini iranskih gradova Isfahana i Tabriza. Detalji ovog napada još uvek nisu poznati.
Nepotvrđene slike sugerišu da je Izrael gađao iranske ciljeve sa određenim brojem balističkih raketa iz vazduha, a iranski lideri su tvrdili da je njihova protivvazdušna odbrana odbila napad, što deluje malo verovatno.
Kako se o napadu na Iran još uvek mnogo toga ne zna, CSIS izvlači nekoliko najvažnijih pitanja o sukobu koji preti da dodatno rasplamsa Bliski istok i istovremeno na njih nudi odgovore.
koje rakete i dronove je iran koristio?
Teško je identifikovati rakete koje se koriste u borbi. Još je teže identifikovati iranske rakete, koje su vizuelno veoma slične.
Iranski državni mediji tvrde da su koristili balističke rakete Emad i Kheibar Shekan-1, krstareće rakete Paveh i dronove Shahed.
Drugi izveštaji pominju moguću upotrebu balističke rakete Ghadr.
Veruje se da upotrebljene bespilotne letelice predstavljaju varijacije Shahed-131 i -136.
da li je iran namerno redukovao izraelske žrtve?
Donekle. Iransko rukovodstvo je javno upozorilo na predstojeći napad, a iranski ministar spoljnih poslova Hosein Amir Abdolahjan tvrdi da je susednim zemljama dao obaveštenje 72 sata pre napada.
Kada je operacija počela, snimci iranskih dronovi su se pojavili na društvenim mrežama nekoliko sati pre nego što su uopšte i stigli do Izraela. Istina, odluka Irana da ispali preko 300 projektila na Izrael i dalje ukazuje na to da su bili spremni i na scenario po kom došlo do velikog broja žrtava, ogromne štete i dodatne eskalacije.
Nakon izveštaja o uspehu protivvazdušne odbrane, jedan lider IRGC-a je tvrdio da je Iran koristio starije i manje sofisticirane rakete u svom napadu. Možda je to razlog zašto je, kako tvrdi jedan američki zvaničnik, otprilike 50 odsto iranskih balističkih projektila otkazalo pri lansiranju ili u letu.
Međutim, teško je poverovati u tvrdnje Irana da je prilikom napada korišćeno zastarelo oružje. Sumnjivo je da je Iran odustao od upotrebe projektila Khorramshahr, samo da bi izbegao rizike od dodatne eskalacije.
Mediji takođe preuveličavaju nameru Irana da smanji broj žrtava, i neki pređašnji sukobi je najbolji dokaz tome. Na primer, kada je Iran udario u vazdušnu bazu Al-Asad u Iraku u januaru 2020, izveštaji su brzo ustanovili iskrivljenu percepciju da Iran namerno nije poubijao američke vojnike. Prošlo je dosta vremena pre nego što je utvrđeno da Iran zapravo to uopšte nije uradio namerno. Preko 100 američkih vojnika je pretrpelo traumatske povrede mozga, a 80 vojnika nagrađeno je Purpurnim srcima. Pravo je čudo da nisu izginuli.
kako se izraelska protivvazdušna odbrana snašla u zaustavljanju iranskih napada?
Iako je prema Izraelu poletelo više od 300 balističkih projektila, dronova i krstarećih raketa, deluje da je šteta na izraelskoj infrastrukturi i vojnoj imovini bila minimalna. Pored toga, tokom napada je nastradala samo jedna osoba.
Izrael i SAD su to postigle zajedničkim naporima, a pridružili su se i Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska i Jordan. Iako je Saudijska Arabija negirala direktnu umešanost, kraljevina je barem dozvolila američkim avionima stacioniranim u zemlji da se pozabave vazdušnim pretnjama.
Arapski susedi Izraela verovatno su doprineli obaveštajnim podacima i senzorskim sredstvima za otkrivanje i praćenje iranskih letelica, iako je obim ove saradnje i dalje nejasan. Kreatori američke politike dugo su se zalagali za integrisanu protivraketnu odbranu u regionu, a ova zajednička operacija govori i zašto.
Američka Centralna komanda je izjavila da je tokom ove operacije oborila najmanje šest balističkih projektila; američka mornarica je prvi put u borbi upotrebila presretače SM-3, koji su navodno bili uspešni, a Izraelske odbrambene snage (IDF) su naravno koristile sopstvenu protivvazdušnu odbranu.
Vazdušna i protivraketna odbrana funkcioniše, spašava živote i smanjuje pritisak na države da prenagljeno reaguju. Portparol IDF-a tvrdi da je stopa presretanja bila oko 99 odsto. Nejasno je da li ova brojka uključuje iranske rakete koje su otkazale pri lansiranju ili u letu, i one koje su pogodile nenaseljena područja. Takođe nije jasno ni da li Izrael identifikuje manje rakete kao „balističke rakete“, koje lete dalje i udaraju jače.
U svakom slučaju, čak i ako IDF na kraju snizi ovu cifru, koaliciona vazdušna i protivraketna odbrana je očigledno bila na visini zadatka.
šta dosad znamo o potencijalnom izraelskom odgovoru?
Veliki broj vojnih analitičara prognozirao je da će Izrael odgovoriti. Samo je bilo pitanje vremena i intenziteta.
Bajdenova administracija lobirala je da napad bude što svedeniji. Ako je napad Izraela bude dovoljno ograničen, Iran možda neće ponovo odgovoriti. Tome su se barem svi nadali.
Trenutni izveštaji sugerišu da izraelski udar zaista jeste bio ograničen i da je IDF obavestio SAD pre nego što je krenuo u napad. kreatore američke politike pre nego što je angažovao Iran.
šta se sada dešava?
Vraćamo se na status kvo. Iran je pokazao da napadi na njegove diplomatske objekte — čak i na one u Siriji — neće biti tolerisani. Izrael je pokazao da je njegova vazdušna i protivraketna odbrana, kada SAD i regionalni partneri malo pripomognu, izuzetno sposobna i da će bez ustezanja odgovoriti na sve iranske napade.
Protivraketna odbrana igra ključnu ulogu, ali tehnologija neće spasiti Izrael od davanja odgovara na teška pitanja o svojoj bezbednosnoj strategiji.
Gledajući unapred, izraelske vlasti će se suočiti sa teškim kompromisima u upravljanju svojim prioritetima nacionalne bezbednosti. Hamasovi napadi 7. oktobra neizbežno su povukli Izrael u Gazu, ali su izraelski političari izabrali maksimalistički pristup koji je odgurnuo saveznike i partnere. Ti isti odnosi, posebno sa Sjedinjenim Državama i arapskim susedima, veoma su važni s obzirom na njihove zajedničke ciljeve u odvraćanju i pobedi iranske agresije.
Možda ovonedeljni sukob — i saradnja koju je izazvao — mogu poslužiti kao podsetnik na taj zajednički cilj.
Tagovi
