Verujem da je svako od nas, u manjoj ili većoj meri, izložen idejama toksičnog pozitivizma.
Uvek treba da posmatraš svetlu stranu života!
Ovo nije problem, ovo je izazov!
Sreća je stvar izbora!
Treba da budeš najbolja verzija sebe!
Važno je misliš pozitivno i život/svemir će te nagraditi!
Svaka promena je prilika za razvoj!
Čini se da je lista je beskrajna…
I iako u nekim situacijama ove rečenice mogu biti tačne (što je i razlog zašto su dobile toliku popularnost), za osobe koje su isključivo okrenute pozitivnom razmišljanju, ovo može proizvesti puno problema. Fokusiranje samo na pozitivno smanjuje mogućnost da sebe, druge ljude i život sagledamo onakvim kakvi zaista jesu, pa umanjuje šansu da se menjamo, rešavamo probleme ili štitimo kada je to potrebno. Takođe, kako vremenom shvatamo da nas život ne nagrađuje, ne otvara magično sva vrata i ne rešava probleme, upadamo u sve veću provaliju depresivnosti i nezadovoljstva. Ovo ništa nema smisla…
Ali, kakve su nam misli, takav nam je život!
I ciklus isforsiranog pozitivizma opet počinje.
Jedan od autora koga mnogo cenim, Gabor Mate, govori o moći negativnog razmišljanja i tome zašto nam je ono tako važno.
- Da bismo naučili da umirimo neprijatne emocije
Kompulzivni optimizam je jedan od načina na koji potiskujemo našu anksioznost i druge neprijatne emocije (tuga, ljutnja, razočaranje, jubomora itd.) kako bismo izbegli da se suočimo sa njima. Izbegavanjem ovih emocija, ne samo da ne rešavamo situacije povodom kojih su se ove emocije javile, već i gubimo priliku da naučimo da se pri teškim emocijama umirimo i regulišemo raspoloženje.
- Da bismo smo znali da prepoznamo ono što je loše u našem životu
Izbegavanje da mislimo negativno, onemogućava nas da svoj život, situacije i odnose vidimo onakvim kakvi zaista jesu. Ako ne razvijemo sposobnost da razlikujemo dobro od lošeg, izlažemo sebe opasnosti da iznova i iznova budemo povređeni.Kada nekome nedostaje sposobnost da oseća vrelinu, rizik da se opeče se povećava.
- Da bismo sebe sagledali onakvim kakvi zaista jesmo
Većina naših tenzija i frustracija potiče iz potrebe da igramo ulogu nekoga ko nismo. Negativno razmišljanje daje nam priliku da prihvatimo da nismo snažni koliko bismo voleli da jesmo. Naša slika o sebi kao snažnima stvorena je da bi se sakrila krhkost. Naša krhkost nije ništa čega se treba stideti. Osoba može da bude jaka, a da joj i dalje treba pomoć. U nekim situacijama može da bude snažna, a u drugim zbunjena i bespomoćna. Ne možemo sve što smo mislili da možemo i to je u redu.
- Da bismo prestali da umanjujemo svoje emocionalne teškoće
Negativno razmišlajnje daje nam priliku da iskustva nazovemo pravim imenom, bez poricanja, umanjivanja i potiskivanja. Dati sebi pravo i slobodu da se osećamo loše povodom bolnih iskustava, nešto je što možda nikada nismo dobili, a tako nam je bilo potrebno.
- Da bismo ozdravili
Da bismo ozdravili, suštinski je važno da skupumo snagu da mislimo negativno. Negativno razmisljanje nije turobni, pesimistički pogled na stvarnost. Ono je zapravo voljnost da se razmotri šta nije u redu. Šta nije balansirano? Šta sam ignorisao? Čemu moje telo govori ne? Bez tih pitanja i pronalaženja odgovora na njih, nećemo moći da rešimo probleme koji nam proizvode stres.
Ono u šta zapravo treba da verujemo jeste moć razmišljanja, o svim aspektima našeg iskustva. Čim kvalifikujemo reč razmišljanje pridevom pozitivno, isključujemo one delove realnosti koji nam se čine negativnim. Tako većina ljudi koji se zalažu za pozitivno razmisljanje naizgled funkcionise.
Istinsko razmišljanje počinje uključivanjem celokupne naše stvarnosti. Ono je vođeno pouzdanjem da možemo da verujemo sebi da ćemo se suočiti sa velom istine, ma šta ta cela istina na kraju bila.
Ukoliko želite da se na ovu temu dodatno konsultujete sa autorkom ovog teksta, Katarinom Arsić, RE&KBT psihoterapeutom pod supervizijom, konsultacije možete zakazati na DokTok platformi.
Foto: Freepik
