Oduvek sam verovala da je De Mikelis najbolje znao šta će biti sa Srbima, iako se on od početka kleo da lično ništa nije kriv. Nekako baš tih dana obećao je da ćemo otvoreno razgovarati u njegovom apartmanu na četvrtom spratu rimske „Plaze“, značajnije i od Kvirinalea i Kiđija, pošto su njeni zidovi bili nemi svedoci celokupne posleratne italijanske istorije. Stanovali smo u istom hotelu a Đani je imao običaj da mi drži lekcije o neprikosnovenom prijateljstvu i neophodnom strpljenju, pokazujući da i političari drže u rezervi i poneku suzu, piše Duška Jovanić u velikom tekstu „Život umesto nekrologa“, o nedavno preminulom bivšem šefu italijanske diplomatije.
Ručali smo za okruglim stolom postavljenim u njegovoj ogromnoj biblioteci sa knjigama koje bi više odgovarale nekom zanesenom profesoru nego diplomati, a pogotovo ne dokazanom bonvivanu evropskog javnog života, mada mi nisu promakli ni brojni američki priručnici za sve i svašta, a naročito za brz i siguran uspeh u životu.
Đani me je čekao pored otvorenog prozora kroz koji je blistao Rim, rukom podbočenom u struku, dok je drugom nemarno prelistavao neki italijanski roman, tek izašao iz štampe. Počelo je sa salatom od škampa koji su učili da plivaju u šampanjcu. Trpao mi je, domaćinski, hranu u staklene činijice, sam je ređao escajg i menjao tanjire, piše Duška Jovanić u novom Nedeljniku.
– … Nego, ko je taj Arkan? Je l’ on četnik ili komunista?
Nisam zaboravila kako Đanija de Mikelisa mogu uznemiriti, pa i prepasti samo strašne priče o svetskoj mafiji…
Ceo tekst Duške Jovanić pročitajte u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 23. maja. Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici
Svi čitaoci Nedeljnika na poklon dobijaju primerak Mond diplomatika, najpoznatijeg svetskog lista za intelektualce, sa senzacionalnim tekstom „Manipulacija i rat na Kosovu: Najveća lažna vest s kraja 20. veka“
Tagovi
