„Univerzalna neizrazitost“.
Tako su srpski intelektualci decenijama opisivali gospodstvo. Jedan od njih – intelektualaca i gospode – nije se sasvim uklapao. Pojava Vladimira Ćorovića, jednog od najznačajnijih ljudi srpske kritičke istoriografije, nije mogla proći neprimećeno. Bio je stasom i glasom pravi Hercegovac, a za njih se oduvek u Bosni (i šire) govorilo da su rođeni sa tri fakulteta.
Svojim radom, intelektualnim kapacitetom i zaostavštinom, Ćorović je ispisao brojne istorijske lekcije i postao lekcija sam po sebi. Ovo je priča o jednom od najvažnijih srpskih istoričara, čoveku koji je bio politički zatvorenik, ali nikada u svom radu nije bio zatvoren stegama politike, o intelektualcu koji je govorio osam jezika, a na svom, „srpskohrvatskom“, ostavio najdublji trag.
