Neizvesna budućnost: Šta sledi nakon prvog mandata Volodimira Zelenskog?

Volodimir Zelenski bi, u redovnim okolnostima, na proleće bio kandidat na predsedničkim izborima u Ukrajini. Iako su izbori, po rečima analitičara malo verovatni, mogućnost da se oni održe izaziva izvesnu zabrinutost. Među političkom klasom u Kijevu, sa druge strane, kruže priče se da bi sam Zelenski mogao insistirati na izborima koji će, s obzirom na okolnosti, biti sve samo ne kompetitivni.

Novi mandat mogao bi da učvrsti autoritet Zelenskog u odluci da nastavi sa borbama na frontu, ali bi ga isto tako sačuvao od negativnih reakcija Ukrajinaca ukoliko bi se odlučio da sa Rusijom sedne za pregovarački sto.

Zelenski je toga i svestan kada kaže da favorizuje izbore, ali samo ako “međunarodni posmatrači mogu garantovati njihovu regularnost”. Politički protivnici su bili nešto odlučniji u svom stavu o izborima, rekavši da rat stvara previše nemira da bi se glasanje moglo pravilno sprovesti.

Aktuelni predsednik je kao glavnu prepreku naveo problem Ukrajinaca koji žive na okupiranim teritorijama gde bi Rusi vršili pritisak i uticati na volju birača.

„Spremni smo“, rekao je on prošlog meseca, govoreći o izborima. „To nije pitanje demokratije. Ovo je isključivo pitanje bezbednosti.” Za održavanje izbora, Ukrajina bi morala i da, makar privremeno ukine vanredno stanje u slučaju izbora za parlament ili za predsednika.

Dilema oko održavanja izbora je dodatno potpomognuta pritiscima Zapadnih donatora koji zahtevaju potvrdu i kredibilitet ukrajinske vlade. Peticiju protiv ratnih izbora potpisalo je 114 istaknutih ukrajinskih aktivista civilnog društva. Oni smatraju da bi u slučaju izbora, napori Zapada da pomaže Ukrajini u ratu bili dodatno oslabljeni.

Bajdenova administracija i evropske vlade koje vojno podržavaju Ukrajinu nisu javno učestvovale u ovoj debati. Tema izbora u Ukrajini je privukla širu pažnju tek kada je senator Lindzi Grejem, republikanac iz Južne Karoline, rekao da Ukrajina treba da održi izbore uprkos ratu.

„Ukrajina mora da radi dve stvari istovremeno“, rekao je Grejem tokom posete Kijevu u avgustu. „Ja bih želeo da ova zemlja ima slobodne i fer izbore, čak i kada je napadnuta.”

Među državama bivšeg Sovjetskog Saveza, Ukrajina je zemlja sa najvećim brojem stanovnika koja je uspela da prenese vlast demokratskim putem. Ukrajinci su od sticanja nezavisnosti 1991. izabrali šest predsednika.

„Posvećenost Ukrajine demokratiji je neupitna, iako će najverovatnije biti primorana da izbore odloži“, rekao je Peter Erben, ukrajinski direktor Međunarodne fondacije za izborne sisteme.

Ukrajinske partije su okupljene ne toliko oko političkih programa koliko oko samih lidera. “Otadžbina” je stranka koju predvodi Julija Timošenko, najistaknutija žena u ukrajinskoj politici. Čuveni bokser i gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko na čelu je partije “Udarac”. Svjatoslav Vakarčuk,vođa stranke “Glas” je poznata rok zvezda. U čitavu tu jednačinu bi na mala vrata mogli ući i predstavnici vojske koji u ovakvim okolnostima imaju veći uticaj na biračko telo.

Većina političkih protivnika Zelenskog suzdržala se od preterane kritike prema njemu tokom rata, ali kažu da bi sadašnje glasanje bilo nepravedno.

„Razumem da vlada želi da zadrži svoju poziciju dok je rejting visok“, rekao je Dmitro Razumkov, bivši predsednik parlamenta. “Šanse gospodina Zelenskog za pobedu će skoro sigurno biti manje nakon završetka rata“.

Volodimir Arijev, član parlamenta iz opozicione partije Evropska solidarnost kaže da bi “sadašnji izbori samo oslabili Ukrajinu dok bi se političari međusobno prepirali”.

„Prvi korak je pobeda, drugi korak je sve ostalo“, rekao je Sergej Pritula, opozicionar i direktor dobrotvorne organizacije koja pomaže vojsci. Istraživanja javnog mnjenja ga redovno svrstavaju među glavnim oponentima Zelenskog na eventualnim izborima.

Potencijalni kandidat koji bi i te kako imao šanse za uspeh jeste general Zalužni. Međutim njemu je kao vojnom oficiru, zabranjeno učešće na izborima tokom rata.