Iako se čini da je kriza sa Vagner grupom završena u Rusiji, pitanje je šta će biti sa Afrikom, kontinentom ključnim za ostvarivanje ruskog uticaja i moći u doba međunarodnih sankcija. Sukob Prigožina i Putina ostavio je afričke lidere zbunjenim: kako će se nastaviti rusko-afrički ugovori i kakvi će biti njihovi odnosi? Sve ove kockice sklopile su se u pogodan trenutak za američke lidere i njihove saveznike, koji Africi mogu ponuditi alternativne, stabilnije oblike vladavine.
Prigožin je u petak uveče iznenada poveo pobunu protiv ruske vojske, zauzeo glavni južni grad Rostov na Donu, poslao svoje snage na marš na Moskvu, a onda isto tako, naglo raspustio ljude u subotu uveče. Iako je rekao da „namera nije bila svrgavanje ruske vlasti, nego protest protiv vojnog vrha“, čini se da se ishod „Vagnerove krize“ iščekuje sa neizvesnošću.
Zašto je Vagner značajan za Afriku?
Vagner grupa je od početka rata u Ukrajini poznata po ratovanju na ruskoj strani, ali treba imati u vidu njeno dugoročno prisustvo na afričkom kontinentu i nacionalne interese koje u ime Rusije ostvaruje. Sa liderima zemalja kao što su Mali, Centralnoafrička Republika, Sudan, Libija, Burkina Faso i Madagaskar, Vagner grupa, u zamenu za svoje bezbednosne usluge, eksploatiše bogate prirodne resurse, afričko zlato i dijamante.
U pitanju su takozvani „bezbednosni ugovori“, koje su afrički lideri sklopili sa ciljem očuvanja vlasti, da bi sprečili nestabilnost u zemljama, vojne pučeve i državne udare koji su česti u tom delu sveta, i čije je sprovođenje ugroženo aktuelnom ruskom krizom.
Rusija je godinama ulagala napore da proširi moć na afričkom kontinentu, a od posebnog značaja je ublažavanje posledica u vreme međunarodnih sankcija. Teško da će se Rusija tek tako odreći paravojne jedinice na kojoj je izgrađen ceo njen uticaj na tom kontinentu.
Budućnost Vagnera u Africi
Ostaje pitanje kako će se ubuduće balansirati kontrola i moć ove privatne vojne kompanije, kakvo će biti njeno poslovanje u inostranstvu, a Sjedinjene Države i zapadne zemlje imaju mogućnost da potisnu rusko prisustvo iz Afrike.
Vagner nije jedina privatna vojna kompanija koja radi na strani Rusije. Ipak, još uvek ne postoji nijedna koja bi mogla da je zameni. Vagnerovi borci imaju veliki uticaj, široke veze i prepoznatljivost. Postoji mogućnost da ih zameni druga privatna vojna kompanija, kao što je Konvoj, relativno mlada grupa predvođena Sergejem Aksjonovim, proruskim liderom Krima i Konstantinom Pikalovim, koji je ranije bio Prigožinov bliski saradnik i obavljao sudelovao u afričkim aktivnostima.
Ali pitanje je vremena, jer ako se uopšte tako nešto dogodi, zavisi od brzine kojom bi paravojne grupe mogle da se razviju. Ruske paravojne grupe koje sa Vagnerom rade na istom cilju, mogle bi se podeliti u dve ili više frakcija.
Kao što je rekao ministar i specijalni savetnik predsednika Centralnoafričke Republike, njegova zemlja je potpisala bezbednosni sporazum sa Rusijom, a ne sa Vagnerom. „Moskva je sklopila poseban ugovor sa Vagnerom, ako joj ne odgovara više, neka nam pošalje novi kontigent“.
S druge strane, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov u ponedeljak je rekao da će Vagner nastaviti sa operacijama u Africi, i da nedavni događaji u Rusiji neće uticati na njene odnose sa prijateljima i partnerima, ali nije sigurno šta to zapravo znači.
„I Centralnoafrička Republika i Mali su apelovali na Vagnerove borce da nastave sa obavljanjem obuka i bezbednosnih aktivnosti. Nekoliko stotina vojnika su instruktori u CAR i tako će i ostati.“
Tagovi
