Šta je neijuan?
Pojam neijuan potiče iz sociologije, a odnosi se na društvo koje više nije u stanju da napreduje, bez obzira na napore. Na individualnom nivou, to znači da i kada se trudite do poslednjeg atoma energije, napredak je praktično nemoguć. U Kini, ovaj pojam je postao svojevrsna metafora za ekonomske i društvene teškoće kroz koje mladi prolaze, a koje se čine sve teže i teže premostiti.
Za mnoge mlade ljude u Kini, neijuan odražava osjećaj da su mogućnosti koje su bile dostupne njihovim roditeljima sada nedostižne. U zemlji koja se nekada kretala brzim tempom, sada se oseća stagnacija. Decenije brzog ekonomskog rasta postepeno su zamenjene osećajem stagnacije, u kojem naporan rad ne garantuje željeni rezultat.
Zašto Kina brine?
Kineski lideri jasno naglašavaju da ne žele da ovaj pojam postane šire prihvaćen. Tokom decembra, na ekonomskoj konferenciji, vlasti su se obavezale da će „ispraviti ‘involucionu’ konkurenciju“. Kineski premijer Li Ćijang upozorio je na opasnost od spirale involucije u svetskoj ekonomiji, naglašavajući da Kinu čeka ozbiljan izazov u smislu zadržavanja tempa ekonomske dinamike i konkurentnosti.
Ko su oni koje najviše pogađa neijuan
Primarni nosioci ovog pojma su milenijalci i generacija Z, jer su najviše pogođeni izazovima tržišta rada i ekonomskim teškoćama. U junu 2023. godine, nezaposlenost među mladima u Kini dostigla je rekordnih 21,3%, a vlasti su prestale da objavljuju ove podatke, što je samo dodatno podgrejalo osećanje nesigurnosti među mladima. Statistika koja je ponovo objavljena ukazuje da je stopa nezaposlenosti među mladima u gradovima u uzrastu od 16 do 24 godine 17,1%. Mnogi se osećaju kao da se bore sa vetrenjačama, piše Gardijan.
Ipak, neijuan nije samo pojam koji direktno utiče na mlade, već i na određene industrije. Kineska ekonomija pokušava da se transformiše u visoko-tehnološku ekonomiju, ulažući ogromne resurse u oblasti kao što su solarna energija, električna vozila i baterije. Međutim, prekomerna proizvodnja u nekim sektorima, u kombinaciji sa sankcijama od strane SAD-a i drugih zapadnih zemalja, stvorila je ozbiljan problem: rast cena koji ugrožava profitabilnost tih sektora. Ova situacija samo produbljuje osećaj nesigurnosti i stagnacije među radnicima u industrijama koje su bile oslonac kineskog ekonomskog rasta.
Iako je pojam neijuan postojao u akademskim krugovima već nekoliko decenija, postao je viralan u 2020. godini, kada je snimljen student Tsinghua univerziteta kako vozi bicikl sa laptopom postavljenim na upravljač.
Taj snimak ubrzo je postao viralni mim, a student je postao poznat kao „kralj involucije sa Tsinghua univerziteta“. Mim je brzo postao simbol besmislenog pritiska koji mladi Kinezi osećaju u trci za uspehom.
Neijuan je refleksija dubokih društvenih i ekonomskih problema s kojima se suočava Kina. To je poziv na razmišljanje o tome kako se trud i ambicija u jednoj društvenoj i ekonomskoj realnosti, koja se brzo menja, mogu pretvoriti u beskrajnu trku za ničim. Dok Kina pokušava da nađe način da se ponovo pokrene, za mnoge mlade ljude, borba je postala besmislena i iscrpljujuća – a pitanje je: može li ovo društvo da se menja pre nego što potpuno stane?