Informatičko-tehnološka revolucija je na svom početku ponudila digitalna pomagala koja su olakšavala i ubrzavala obavljanje standardnih poslovnih procedura i tako povećavala efikasnost i produktivnost rada. Onda je, ubrzo, svojim daljim razvojem dovela u pitanje i same postojeće poslovne modele. Nije ta nova tehnologija sama, po nekom automatizmu, dovela do promene poslovnih modela u tradicionalnim industrijama, kao što je to učinio Amazon u distribuciji, Netflix u medijskom biznisu, Uber u prevozu putnika ili AirBnB u hotelskoj industriji, što su već opštepoznati i uvek citirani primeri. Promenu je uslovio drugačiji pogled na te tradicionalne grane, koji je onda doveo do kreiranja novih inovativnih poslovnih modela.
Danas se više ne radi samo o promeni postojećih poslovnih modela; svedoci smo promene samog koncepta rada i modela radnog mesta. Kako se ubrzano povećavao kapacitet i istovremeno smanjivala veličina tehnoloških uređaja koje koristimo pri radu, ta naša sredstva za rad su postala mobilna, jer ih možemo nositi svugde sa sobom. To je omogućilo razdvajanje rada i radnog mesta, pa tako sve više poslova nije više vezano za fiksnu i fizički definisanu lokaciju radnog mesta. Istovremeno, ubrzani razvoj globalne infrastrukture za prenos podataka radikalno je proširio mogućnost izbora lokacije sa koje čovek može da radi.
To je dovelo do naglog povećanja broja frilensera i to je danas globalni trend. Frilensing nije novi fenomen, ali poslednjih godina taj trend radikalno jača. Ne samo da je sve više pojedinaca koji svoje poslove obavljaju kao frilenseri i tako sami odlučuju gde, kad i koliko će da rade, već se i sve više kompanija svesno opredeljuje da potrebe za dodatnom radnom snagom zadovoljava angažovanjem frilensera. Na ovaj način, kompanije imaju manje troškove, kroz smanjivanje socijalnih davanja, kao i kroz niže troškove zakupa poslovnog prostora.
Ovaj trend dodatno podstiče to što poslovi koji se obavljaju na različitim lokacijama nisu više ograničeni samo na one koje može pojedinac samostalno da radi, već je moguć rad i grupa i timova čiji su članovi na različitim lokacijama. Skype, Trello, Slack, Google docs, Zoom – samo su neke od aplikacija koje omogućavaju efikasan rad timova čiji su članovi razbacani po celom svetu.
Zbog svega toga danas već možemo da govorimo o postojanju globalne decentralizovane radne snage. Dokaz za to je i porast broja takozvanih „coworking“ prostora koji su namenjeni prevashodno za rad frilensera. Na tim mestima oni iznajmljuju individualni radni prostor za sebe, ali su ona tako organizovana da su njihovim korisnicima na raspolaganju i zajednički prostori za odmor i druženje.
Jedan broj frilensera odlučuje da poveže rad i putovanje, pa tako obavlja svoj posao putujući. Sami sebe nazivaju digitalnim nomadima. To je dovelo i do pojave specijalizovanih „coliving” prostora, koji su organizovani da pružaju istovremeno uslove i za rad i za život, pa tako, pored zakupljivanja radnog mesta, frilenseri iznajmljuju i smeštaj na istoj lokaciji.
Fenomen coworkinga i colivinga nije zaobišao ni Srbiju. U Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Zaječaru, ali i u još nekim mestima postoje coworking prostori u koje sve češće dolaze i stranci, a Mokrin Haus u vojvođanskom selu Mokrin je primer coliving prostora koji se uvrstio kao destinacija na globalnu mapu sveta za digitalne nomade.
U ovakvom današnjem globalnom svetu, Srbija ima dobre predispozicije da postane još atraktivnija destinacija za digitalne nomade. Individualne preduzetničke inicijative postoje, ali je potrebna i strategija na državnom nivou koja će ovakve inicijative podržati. Ako već masovno izvozimo radnu snagu, zašto ne pokušamo da bar jednim delom to kompenzujemo privlačenjem dela globalne radne snage? A možda će onda neki od njih i ostati i pokrenuti ovde svoje biznise i tako postati digitalni naseljenici.
Novi broj Digital Business Review je na kioscima uz svaki primerak Nedeljnika od četvrtka, 5. septembra
Tagovi
