Većina paradoksa srpske političke scene izašla je na videlo posle prošlonedeljnog dijaloga vlasti i opozicije o izbornim uslovima, iako su detalji sa dvodnevnih sastanaka u najvećem delu ostali tajna. Za početak se još jednom pokazalo da se reči vlasti bitno razlikuju od njihovih dela – učestvuju u pregovorima o poboljšanju izbornih uslova, iako javno tvrde da su oni odlični. Što se tiče opozicije, ona je ušla u svojevrsni paradoks da je uspela da internacionalizuje problem izbornih uslova, ali je veliko pitanje da li će dobiti nešto više od onog što je nuđeno uoči predizbornih pregovora prošle godine.
Ako ne dobije više od onog što je odbila prošle godine, a pristane na glasanje, pitanje je da li će ovog puta moći da objasni svojim biračima zašto su prošlog leta bojkotovali izbore. S druge strane, pristajanje na nove uslove dovešće do opozicionog davanja legitimiteta aktuelnoj vlasti za proces glasanja, dok im u isto vreme preti opasnost od činjenice da izborni uslovi ne garantuju dobre izborne rezultate.
Takođe, deo opozicije je ušao u paradoks da su svojevremeno tražili međunarodno posredovanje, a da sada nisu zadovoljni time što su u pregovore uključeni poslanici Evropskog parlamenta, a ne izaslanici Evropske komisije. Veći deo njih je ipak mišljenja da bi šansu koja im je pružena trebalo iskoristiti, pa su se pojavili u „najjačem sastavu“. Pitanje je da li zbog toga ili su drugi razlozi naterali Dragana Đilasa da se ne pojavi na pregovorima već da predstavnik Stranke slobode i pravde (SSP) bude generalni sekretar Ljuban Panić, iako je ta stranka bila jedna od najvećih zagovornika bojkota i priče o lošim izbornim uslovima.
Ceo tekst objavljen je u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 15. jula
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Svi čitaoci na poklon dobijaju knjigu o Isidori Sekulić
Tagovi
