Kada je uvedena čuvena prohibicija u Sjedinjenim Američkim Državama, protivno današnjim uverenjima mnogih, nije bilo zabranjeno konzumiranje alkoholnih pića. Bar ne direktno. Prema 18. amandmanu, koji je usvojen 1920. godine, bili su zabranjeni proizvodnja, uvoz, transport i prodaja alkoholnih pića, što je u praksi značilo da je onaj ko je imao zalihe alkohola mogao legalno u svom domu da „cirka“ koliko voli. Samo što je bilo malo onih sa većim zalihama, ali to jeste sačuvalo zalihe u podrumima velikih vinarija, na primer.
Zanimljivo je kako su neki veliki proizvođači preživeli te teške godine. Mnogi su se zatvorili, naravno. Neke destilerije su se transformisale u druge proizvodnje, a neke su nalazile kreativne načine. Pa su pivare tako prodavale pića koja su „skoro kao pivo“, sa manje od 0,5 odsto alkohola, ili se bavile prodajom baze za kućno pravljenje piva. Neke vinarije su, na primer, prodavale „vinske cigle“, što je bilo nešto nalik koncentratu grožđa.
Nije prohibicija u svim delovima SAD bila sprovođena jednako efikasno, neke države su se dugo opirale, ali je ipak, suprotno verovanjima da nije uticala na konzumaciju alkohola, smanjila potrošnju.
Prema jednom istraživanju univerziteta MIT s početka devedesetih, potrošnja alkohola je pala za čak 70 odsto u prvim godinama prohibicije. U drugoj polovini dvadesetih je došlo do porasta, kako su se razvijali mehanizmi zaobilaženja propisa, ali se alkohol manje pio u Americi i za 30 odsto nakon što je ukinuta prohibicija.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU MAGAZINA „ISTORIJA“ KOJI SE DOBIJA NA POKLON UZ NEDELJNIK OD ČETVRTKA 22. OKTOBRA. DIGITALNA IZDANJA DOSTUPNA NA NSTORE.RS
