Bivši Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka ličnosti Rodoljub Šabić objavio je na svom Tviter profilu detaljno objašnjenje događaja od pre desetak dana.
Tada je, postom na istoj društvenoj mreži, Šabić uzburkao javnost u Srbiji. Objavio je fotografiju svoje raskrvavljene glave i naveo da se nada da nije u pitanju politički napad.
U odgovoru na pojedine tvitove, i s obrazloženjem da se neće osvrtati na „prigodne“ filmove i laži, Šabić je napisao sledeće:
Desilo se da sam, nakon što me je neko sa leđa sapleo, pao, polomio naočare, razbio glavu, isekao lice. Kad sam pao, grupa mladića i devojaka je prišla da mi pomogne. Nisam bio svestan kako sam povređen, video sam u njihovim očima strah, pa sam uključio selfi kameru i video kako izgledam. I priznajem, šokirao se.
Inače, i bez razbijene glave i isečenog lica već dugo sam ogorčen zbog stanja u gradu u kojem živim, i zbog uslova u kojim živim. (Kraj u kome stanujem, Savamala, liči na Staljingrad, saobraćaj je u totalnom haosu, a najavljuju akcije koje će ga pogoršati, buka iz novootvorenih lokala je nesnosna, a lično sam mesecima izložen raznim pakostima i niskim smicalicama, lažnim optužbama i insinuacijama, mučno mi je da vam ih pojedinačno razlažem, i pretnjama, zbog kojih je čak i vlast saopštila da navodno vodi nekakvu istragu od koje, siguran sam, neće biti ništa.)
Incident je bio kapisla da objavim sliku i komentar koji ste citirali. Ne bih vam nikako poželeo da budete u prilici da proverite kako biste vi reagovali pod istim okolnostima.
Budući da znam prilike u kojima svi živimo, u kojima su mržnja i antagonizam rastući, pomislio sam da treba, budući da nemam nikakvih dokaza da je bilo drugačije, da objavim tvit u kome isključujem nameru, pogotovo političke pozadine. To sam i uradio samo 15 ili 20 minuta kasnije, pre nego što je i jedan medij preneo bilo šta.
Na kasnije pozive nisam se javljao nikom i jer sam bio u blagom šoku i jer sam morao otići do hirurga na „zašivanje“ povređenog lica. I uz zahvalnost ogromnom broju ljudi, i uz informacije da su povrede sanirane, ponovio sam i u tvitu sutra ujutru da verujem da je u pitanju slučaj.
I još uvek mislim i želim da mislim, da me neko slučajno, nenamerno sapleo, a da je pobegao ne pruživši pomoć, jer se uplašio zbog toga što je izgledalo da sam povređen i gore nego što sam bio.
Samo munjevita „združena akcija“ MUP-a, Pinka i Krleta, propraćena objavljivanjem filma koji s događajem njema veze, uz insinuiranje nekakve moje alkoholisanosti, izazivaju sumnju u pogledu te slučajnosti.