Nekoliko milimetara od građanskog rata: Specijal o atentatu na Trampa u novom Nedeljniku

Bendžamin Dizraeli, višestruki britanski premijer u drugoj polovini XIX veka, prokomentarisao je vest o atentatu na Abrahama Linkolna opaskom: „Jedno ubistvo nije nikada promenilo istoriju sveta.“ Ubistvo Julija Cezara nije zaustavilo transformaciju Rimske republike u imperiju i diktaturu, samo ju je odložilo za par decenija, baš kao što ubistvo princa prestolonaslednika Franca Ferdinanda nije prouzrokovalo početak Prvog svetskog rata, samo ga je ubrzalo, pozornica je, što bi rekao Šekspir, bila već pripremljena.

Neuspeli atentat na Donalda Trampa neće promeniti istoriju Amerike i sveta. Tramp nije uzrok već posledica stanja u američkom društvu. On je samo doprineo da se proces ubrza i da se dve Amerike brže i dublje profiliraju. Američka istorija nas uči da atentatori vrlo brzo izlaze sa glavne scene, većina dva metra pod zemljom a poneko u psihijatrijskim klinikama zatvorenog tipa. Takođe, ako još uvek raspravljamo o motivima pokušaja ubistva Frenklina Ruzvelta 1933. godine i likvidacije Džona F. Kenedija 30 godina kasnije, lako je pretpostaviti da će oko Batlera ostati veo misterije koji će proizvoditi u industrijskim količinama teorije zavera.

Američka demokratija je u prethodna dva i po veka uspevala da izađe na kraj sa endemskim nasiljem u Sjedinjenim Američkim Državama. Isplivala je jača nego ikada iz dvodecenijskog perioda atentata i nasilja nad političarima koji su počeli sa ubistvom predsednika Džona Kenedija a nastavili se sa likvidacijom Malcolma X, Martina Lutera Kinga, Bobija Kenedija i pokušajima ubistva predsednika Džeralda Forda i Ronalda Regana.