„Nekvalifikovani radnici slovenskog porekla idu u železare, troše 12 dolara mesečno na hranu i prilagodljivi su“: Kako je američka štampa pisala o iseljenicima iz Srbije na prelazu vekova

Ljudi su odavde toliko često odlazili u Ameriku da je tamo već na mnogo mesta bilo funkcionalnih srpskih zajednica.

Ili „slovenskih“, kako piše američka štampa početkom 20. veka. U najvećem broju tekstova o „slovenskim imigrantima“ upravo se govorilo o toj 1906. godini, a među slovenske imigrante ubrajaju se Crnogorci, Srbi koji su živeli u graničnom pojasu Austrougarske i patili što ne žive u „svojoj Srbiji“, ali i Rusi…

Pensilvanijski list „Standard Speaker“, u izdanju od 20. januara 1908. godine, piše o „najvećoj grupi imigranata koja ulazi u Sjedinjene Američke Države“.

„To su Italijani, Sloveni i Austrougari“, piše „Standard Speaker“. „Najveći broj doseljenika koji dolazi iz tih zemalja su nekvalifikovani radnici, a više od polovine njih ili su nekada bili farmeri, ili su radili na farmama. Ipak, ovde se odlučuju da rade druge poslove.“

Ovaj pensilvanijski list objavljuje do detalja izveštaje Federalnog biroa koji, iako je tek početak 20. veka, vodi prilično preciznu statistiku.

„Postoje jasne razlike između Italijana i Slovena, vidljive u svim aspektima života… Nekvalifikovani italijanski radnici odlučuju se da ovde rade na putarskim poslovima, dok se Sloveni okreću visokim pećima, železarama i rudarstvu… Italijani se teško asimiluju, žive u svojim zatvorenim zajednicama, dok je sa Slovenima drugačija situacija – oni su prilagodljiviji i zbog toga i bolje zarađuju. Oni troše i do 12 dolara mesečno na hranu, dok Italijani troše upola manje i sa svojih 6 dolara najčešće kupuju makarone, kobasice, sardine i sir…“

Upravo takav način ponašanja po dolasku u Ameriku, ali i usmerenje ka železarama i rudarstvu, usmerili su Srbe ka delu Sjedinjenih Država u kom je, kao posledica razvoja industrije, kreiran „čelični pojas“ – od Minesote, preko Ilinoisa sa Čikagom kao centrom srpske imigracije već tog doba, do Pensilvanije o kojoj je bilo reči.

Tako su došli do novca, a spomenuti pensilvanijski list u dolar piše o tome koliko su imigranti novca poslali iz Amerike u svoje domovine.

„Izveštaji prikazuju da su tokom 1906. godine iz Sjedinjenih Država u zemlje porekla imigranti poslali 62.435.343, od čega Sloveni čak 20.559.428“, piše u januaru 1908. godine „Standard Speaker“.

Priču o istoriji srpske emigracije i razvoju srpske dijaspore čitajte u letnjem dvobroju Nedeljnika.

Uz svaki primerak dobijate dva poklona – knjigu o Dobrici Ćosiću i Mond diplomatik na srpskom.