Premda se gotovo sav dokumentovani prenos koronavirusa dogodio u zatvorenim prostorima, stručnjaci kažu da je opravdano nositi masku i na otvorenom jer mali rizik zaraze postoji.
To se pre svega odnosi na događanja gde ljudi stoje blizu jedni drugima i duže vreme razgovaraju, poput političkih skupova ili zabava na otvorenom.
Otkako je počela pandemija, naučne studije dokazale su da se virus prenosi u restoranima, kućama, fabrikama, kancelarijama, na konferencijama, u vozovima i avionima.
U studiji sprovedenoj na 25.000 slučajeva, koja još nije prošla recenziju, otprilike šest odsto slučajeva povezuje se sa zarazom na otvorenom, poput sportskih događaja ili koncerata, prenosi N1.
Reč je o ograđenim zonama gde se fizičko distanciranje nije poštovalo ili gde su ljudi ostajali neko vreme i kretali se uokolo glasno govoreći ili pevajući.
„Nismo identifikovali doslovno nijedan slučaj koji bismo povezali sa takozvanim svakodnevnim životom na otvorenom“, rekao je autor studije Majk Vid, profesor na Univerzitetu u Kanterburiju.
„Rizik prenosa znatno je manji na otvorenom jer se otpušteni virusi brže razređuju u atmosferi“, napisali su naučnici, upoređujući to s dimom cigarete.
Najmanje čestice kojima se virus može preneti, aerosoli, mogu plutati u vazduhu više minuta ili sati, u zavisnosti od provetravanja prostora. U prostoriji sa slabom ventilacijom moguća je akumulacija tih čestica. Ona je, na primer, moguća i u uskome prostoru između dve zgrade gde nema cirkulacije vazduha.
Kolika je količina aerosola potrebna za infekciju nije poznato, ali što je veća količina „veća je i verovatnost zaraze“, rekao je Stiv Eledž, genetičar i stručnjak za viruse s Harvarda.
Vreme provedeno u blizini zaražene osobe ključan je faktor. Sekunda nije dovoljna za zarazu, verovatno se ipak radi o najmanje nekoliko minuta.
„Nema dokaza ni da se koronavirus prenosi mimoilaženjem ljudi na otvorenom“, zaključila je grupa naučnika, ali u teoriji je i to moguće.
„Kad prolazimo pokraj ljudi, moguće je pokupiti dašak njihovog izdaha. Rizik je vrlo nizak, ali iz načela opreznosti maska ne može štetiti“, rekla je Linzi Mar, stručnjakinja za transmisiju virusa aerosolima sa Univerziteta Virdžinija Teh.
Previše je varijabli da bi se mogao izračunati koliki je tačno rizik zaraze na trotoaru ili u parku. To zavisi od vetra, ali i od sunčevog ultraljubičastog zračenja koje deaktivira virus.
Sve upućuje na to da je rizik malli, ali maske su i dalje najučinkovitija sigurnosna strategija.
„Prolaznik možda kine baš u onom trenutku kad se mimoilazi s vama“, plastično je objasnila Kristal Polit, profesorka epidemiologije na Jejlu.
Tagovi
