Policija u Rio de Žaneiru za samo četiri meseca od početka ove godine usmrtila je 558 ljudi – rekordan broj otkada je država počela da vodi evidenciju o tome pre dve decenije.
Intenziviranje nasilja i porast broja mrtvih usledili su nakon što je godinama vođena politika da se broj ljudi koje policija ubija svede na minimum. Međutim, pošto je zemlja 2014. godine zapala u ekonomsku i političku krizu, resursi su presušili. Kriminalne bande su ponovo uspostavile kontrolu nad oslobođenim teritorijama u Riju, a nasilje je eksplodiralo u čitavom Brazilu: više od 51.500 ljudi ubijeno je u toku prošle godine. Na izborima u oktobru podršku su od birača dobili kandidati koji su obećali da će na nasilje odgovoriti nasiljem tako što će policiji biti dozvoljeno da puca na osumnjičene, ali i ublažavanjem kriterijuma za posedovanje oružja.
Broj ljudi koje je policija u Riju ubila u 2018. godini skočio je na 1.538. Ukoliko se ubistva nastave ovim ritmom – skoro petoro ljudi na dnevnom nivou – biće oboren prošlogodišnji rekord.
Novi guverner Vilson Vicel ukazao je na ukupni pad u broju ubistava tvrdeći da ovaj pristup daje rezultate. Predsednik Žair Bolsonaro obećao je policiji više slobode uz rečenicu da je „dobar kriminalac samo mrtav kriminalac“.
Vicel, bivši savezni sudija, u januaru je najavio da neće biti manjak mesta u zatvorima. „Iskopaćemo im grobove“, rekao je. On je potom u martu saopštio da snajperisti pucaju na naoružane osumnjičene koji „moraju da budu smrtonosno neutralisani“.
Neki, međutim, kažu da policija ubija i ljude koji nisu osumnjičeni ili osuđeni.
„Pogubljenja se vrše u favelama i drugim perifernim delovima“, kaže Renata Soza, poslanica koja je pozvala Ujedinjene nacije da sprovedu istragu.
Kabinet državnog tužioca 2015. godine oformio je tim za istrage, a policija je otada ubila više od 4.000 ljudi. Novoformirana jedinica je za ubistvo osudila 72 policijska službenika; nijedan od njih nije u zatvoru. Paulo Roberto Kunja, lider ove jedinice, kaže da je njegov tim u nezgodnoj situaciji zbog manjka ljudi, manjkavih forenzičkih istraga i svedoka koji strahuju od odmazde.
Rio de Žaneiro dugo je bio veoma kompleksna oblast za policiju: desetine distrikata kojima upravljaju narko-dileri i paravojne grupe. Ubrzo nakon što su odjeknuli prvi pucnji 8. februara u jednom distriktu, postalo je jasno da nije reč o običnom obračunu dveju suparničkih bandi. Dok se elitna policijska jedinica uspela na brdo, osumnjičeni narko-dileri povukli su se u jednu kuću. Prvo su skinuli košulje – u znak predaje. Među njima se nalazio i Felipe Giljerme Antunes (21).
Kada je pucnjava prestala, na zemlji su ležala devetorica muškaraca, a još četvorica napolju. Policajci su tada tvrdili da su pucali u samoodbrani. Međutim, posle iskaza svedoka, aktivista za ljudska prava, obdukcionih nalaza i fotografija tela, mnogi su bili ubeđeni da su trinaestorica muškaraca pogubljeni. Prema organizaciji Human Rights Watch, neki su bili upucani u glavu i srce.
„Nisu došli da ih uhapse“, kaže Tatjana Antunes de Karvaljo, majka Felipea Antunesa. „Došli su da ih ubiju.“
Podsticanje policije da ubija nikada nije dovelo do ublažavanja nasilja, navodi Roberto Sa, koji je nadzirao policiju od 2016. do 2018. godine i služio u elitnoj policijskoj jedinici.
„Sukobljavanje dovodi do nebezbedne sredine, mentalnih bolesti i stresa kod policijskih službenika i građana“, ističe Sa.
© 2019 The New York Times
Tagovi
