Obećanja su najčešće korišćen i provereno delotvoran instrument političkog marketinga. Pravi blagoslov za one koji komotno i lagodno obećavaju jeste onaj intrigantni razmak između samog obećanja i nekog vremena kad ono treba da bude ispunjeno ili kad se može proveriti njegova verodostojnost. Biračka tela imaju kratko sećanje, pa se jednom zloupotrebljeno i kao takvo raskrinkano obećanje može bez preteranog rizika i ponoviti. U narodu se nimalo slučajno rodila poslovica Obećanje – ludom radovanje. Procenat lakovernih po biračkim telima, a u ovom našem pogotovo, dovoljno je veliki da ova poslovica bude primenljiva i da se ustanovi da mehanizam koji iza nje stoji u brojnim izborima donosi lepe berbe glasova.
Veliku pomoć u pretresanju nešto složenijih problema pružaju razne klasifikacije. Obećanja će ovde biti klasifikovana dvostruko. Prvo i očigledno: prirodno se dele na ona koja su pokrivena neophodnom zakonskom regulativom, tj. legalna, i ona koja to nisu. Prva pretpostavka naivnog i prostodušnog čoveka bila bi da sa propisima neusklađena obećanja ne mogu biti ostvarena, pa da na njih ne treba trošiti reči niti mrčiti hartiju.
Težište ovoga teksta biće, međutim, na obećanjima koja nisu legalna a ipak mogu da budu ostvarljiva. Time je implicirana druga od dve prethodno nagoveštene klasifikacije. I legalna i zakonski neutemeljena obećanja mogu da budu ostvarljiva i neostvarljiva, pa se shodno tom svojstvu i klasifikuju. Kako je napred najavljeno, predmet ove analize biće nelegalna ali ostvarljiva obećanja.
Ceo tekst objavljen je u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 17. marta
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
