Utakmice srpskih i ruskih fudbalera, kao tom prilikom i Dačićeva poseta Lavrovu u Moskvi, potvrdile su Vučićeve reči iz 2019 – „nikad više četr’es osma!“, koje su srpskog predsednika promovisale u prvog Zavetnika. Što se fudbala tiče, za sada nema naznaka da će Vučić imati svoju „utakmicu stoleća“, kako je Rojters nazvao meč iz Tamperea sa Olimpijskih igara u Finskoj 1952. između Jugoslavije i Sovjetskog Saveza, a simbolički između Tita i Staljina u zategnutoj atmosferi nakon Rezolucije Informbiroa. Pri rezultatu 5:2, Bobrov je učinio sa svoja tri gola da se odigra ponovljeni meč dva dana kasnije. U ponovljenom meču, reprezentacija Jugoslavije je slavila sa 3:1, da bi do kraja takmičenja stigla i do finala u kome je izgubila od Mađarske. Po povratku u zemlju, jugoslovenske olimpijce primio je Tito. Ekipi je dao, kao nagradu za pobedu nad Sovjetima, po sto dolara.
Četvrta tehnološka revolucija o kojoj govori stalno Ana Brnabić implementira se u radikalski softver. Može li to dovesti do toga da na kraju ambasadori SAD i Rusije u Beogradu Kristofer Hil i Aleksandar Bocan-Harčenko podele Nobelovu nagradu za mir i pokažu moguće obostrano razumevanje na studiji slučaja (Srbiji i Vučiću) kao modelu za mnogo veće globalne izazove dve opasno konfrontirane supersile. Maltene simultano ovog marta dobili smo dve kontradiktorne izjave ali koje potvrđuju Vučićev sistem vlasti putem uzajamno funkcionalnih paradoksa: doskorašnji direktor BIA Aleksandar Vulin izjavio je da je cilj Zapada na Balkanu da Srbija izgubi svoju nezavisnost i slobodu i da na čelo Srbije postavi „kvislinšku vlast“. On je u intervjuu za ruski časopis „Nacionalna odbrana“ izjavio da je rušenje predsednika Vučića najveći interes NATO-a.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 28. MARTA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Nedeljnik 637
