Predsednik Vučić nalazi se na korak od tzv. puštanja niz vodu što bi imalo velike posledice ne samo na njegovu vlast već i na građane i Srbiju kao državu. U Evropi još uvek nemamo čvrsto formiran stav da se primeni politika ostrakizma prema Vučiću i izolacije Srbije, ali je zabrinjavajuće što Nemačka sve predanije radi na stvaranju konsenzusa oko izopštavanja predsednika Srbije.
Naruku Vučiću ide činjenica da Berlin ne može lako a ni brzo da realizuje svoje namere jer nema dominantnu ulogu u EU kakvu je imao sa Merkelovom u ulozi kancelarke. Takođe, postoji otpor pojedinih država članica EU koje smatraju da ne treba rizikovati sa hazarderskim potezima koji bi mogli da gurnu definitivno Srbiju u zagrljaj Rusije i Kine i da se ništa ne dobija od primene drakonskih mera prema Beogradu.
Međutim, u poslednjih godinu dana, a pogotovo posle Banjske, registruje se značajno zahlađenje odnosa prema Vučiću i Beogradu. Ono što je izgledalo neizvodljivo pa čak i nezamislivo pre samo par meseci, sada je predmet ozbiljnih rasprava, poput zaleđivanja ili uslovljavanja fondova za Srbiju i primenu seta restriktivnih mera. Vučića i građane Srbije od ozbiljnih sankcija spasla je, zasada, svest dela članica EU koje ne žele da građani naše zemlje plate previsoku cenu zbog odluka i ponašanja vlasti a istovremeno smatraju da treba i dalje držati otvorena vrata za cementiranje evropskog puta Srbije u periodu posle Vučića.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 21. MARTA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS