Pre deset minuta sedim na kafi sa koleginicom, pokazuje mi svoj mob i kaže:“U svakom trenutku znam gde je.“ Misli da u svakom trenutku zna gde joj je sin. A on je na moru, u Grčkoj, ona mi pokazuje i govori,evo sad se nalazi u apartmanu, nije na plaži. Pa onda doda da ima istu aplikaciju i da zna u svakom trenutku i gde joj je muž. Pitam je:“A štaako muž ne voli nadgledanje?“ Ona:“Može on da izbegne, čim isključi internet, postaje nedostupan.“ Pomislim–ali kad to uradi,odmah je sumnjiv. Kad ometate nadgledanje,vi targetujete sebe kao preljubnikaili kao lažova koji cirka s društvom. Pre nekoliko meseci sreo sam u kafiću u kraju drugaricu. Pitam je otkud ona, da li je u nadgledanju jer je u blizini škola njenog sina. Možda je pobegao iz škole. Ona vadi mobilni i kratkoza mene zbunjenog u tehnološko-nadzornoj revoluciji kaže:“Roso, nema više bežanja iz škole. Uvek znam gde je.“ Kažem joj kako je dobro da smo u školu išli bez monitoringa pa smo mogli i da ne idemo u nju, stalno, svakodnevno. Pošto nemam decu,samo se tako probudimu novostima. I nikada nisam načisto šta je bilo bolje, koje je vreme bilo bolje.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 18. JULA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Nedeljnik 653
Tagovi
