U strahu da neće biti dovoljno gasa, mnogi Nemci uoči sezone grejanja prelaze na – drva. Taj trend bi mogao da ima ozbiljne zdravstvene posledice, upozorava nemački Savezni ured za zaštitu životne sredine, prenosi Dojče vele.
U Nemačkoj su proteklih dana zabeležene rekordne temperature – živa u termometru pela se i do 40 stepeni Celzijusa. A u sred tog vrelog talasa, Nemci se pripremaju za sezonu grejanja.
Otprilike polovina svih stanova u Nemačkoj greje se uz pomoć gasa. Međutim, snabdevanje tim energentom je, nakon početka rata u Ukrajini, postalo nesigurno i neizvesno. Ruski gas doduše ponovno stiže u Nemačku preko gasovoda Severni tok 1, ali Gasprom je opet smanjio količinu tog energenta koji „teče“ ka zapadu. Gas je u međuvremenu i osetno poskupeo. Snabdevanje je postalo krajnje neizvesno.
„Ne želim da se smrzavam tokom zime, to sam već jednom doživeo“, ovo je jedna od rečenica koje izgovaraju mušterije Gintera Mojrera. On proizvodi kamine i kaže da je potražnja u odnosnu na godinu dana ranije – udvostručena. Nove kupce teši preko telefona i kaže da s isporukom mogu da računaju tek nakon zime. Slično je i kod drugih proizvođača.
Velika potražnja za kaminima
Potražnja za njegovim uslugama porasla je za oko 30 do 40 odsto, kaže Aleksis Gula. On je odžačar. U njegovoj firmi u Štutgartu mušterije mu pričaju zbog čega se ponovno okreću drvetu kao ogrevnom materijalu: „Pre godinu-dve su uz pomoć drveta hteli da uživaju u finoj atmosferi, a danas se radi pre svega o grejanju.“
Oko 80 odsto drveta koje se u Nemačkoj koristi za grejanje potiče iz domaće proizvodnje, procenjuje Savezno udruženje proizvođača ogrevnog drveta. Pelet se proizvodi iz otpada u građevinarstvu.
Cena gasa mogla bi da do početka 2023. da se utrostruči, procenio je nedavno predsednik Savezne mrežne agencije za elektricitet, gas, telekomunikacije, poštu i železnicu, Klaus Miler. Grejanje na drva mnogo je jeftinije, iako je od prošle jeseni i tu cena porasla, zbog povećane potražnje.
Državni podsticaji ubrzali su prelazak na grejanje drvetom. Kako bi ostvarila napredak po pitanju zaštite klime, nemačka vlada je, naime, odlučila da subvencioniše saniranje zgrada i kuća s ciljem bolje energetske efikasnosti.
Svi koji se odluče na prelazak sa lož-ulja na sistem grejanja uz pomoć biomase (na primer peleta), mogu da očekuju da će im država nadoknaditi i do 45 odsto troškova. Od početka ove godina nadležna državna agencija primila je već 60.000 zahteva za instaliranjem sistema za grejanje uz pomoć biomase.
Zdravstveni rizici
No, s obzirom na to da prilikom korišćenja ogrevnog drveta nastaju veće količine mikro prašine, Savezni ured za zaštitu životne sredine zahteva da se biomasa više ne koristi za grejanje. Grejanjem na drvo u atmosferu se emituje i hiljadu puta više mikro čestica prašine nego grejanjem na gas, tvrdi Marsel Langner iz Saveznog ureda za zaštitu životne sredine.
Oko petine „fine prašine“ u Nemačkoj otpada na ogrevno drvo – iako se na taj način (za sada) greje veoma mali broj ljudi. Te čestice se udišu, one su odgovorne za razna oboljenja disajnih organa, ali i za probleme sa srcem i krvotokom, kaže Langner.
Tagovi
