Nemci u naredna tri meseca imaju popust na gorivo, a ujedno i mesečnu voznu kartu po ceni od 9 evra. Te mere vlade donete su s dobrom namerom, ali su loše osmišljene, smatra urednik ekonomske redakcije DW Henrik Beme.
U sredu prošle nedelje – bio je to dan pre praznika, a samim tim i početak produženog vikenda – na radiju su u izveštaju o stanju na putevima u Severnoj Rajni Vestfaliji rekli da su zastoji dugi gotovo 400 kilometara. To je već rekord. I onda se neko ko kao prevozno sredstvo uglavnom koristi bicikl i čudi i pita: pa koga je još briga što je cena benzina prešla psihološku granicu od dva evra.
Cena benzina je za Nemce nešto kao sveta krava. Ako pređe neku zamišljenu granicu, na primer od dva evra za litar, onda se čuje glasno negodovanje, a naslovi u medijima postaju veoma provokativni. Ali onda (videti na početku ovog teksta) dođe produženi vikend i sve nevolje se zaborave. Pa porodica nekako mora da se odveze do bake.
Teoretski bi porodica mogla i da kupi karte od devet evra, pa da sledeći put tako otputuje kod bake, pod uslovom da ona živi tamo gde regionalni voz stiže. Ta mesečna vozna karta od devet evra deo je velikog paketa nemačke vlade za uštedu energije, baš kao i rabat na naftu. Te olakšice će važiti tri meseca.
Ova prva, stvarno dobra ideja o jeftinoj karti, kojom bi ljudi trebalo da se nateraju da koriste voz, podzemnu železnicu ili autobus, osujećena je, međutim, apsolutno besmislenim popustom na cene benzina i dizela.
U čemu je smisao popusta na cene goriva?
Popust na cene goriva izmislila je i u vladajućoj koaliciji ga progurala liberalna stranka FDP, upravo ona partija koja sebe vidi kao čuvara tržišne ekonomije i gnuša se intervencija države na tržištu. Njeni koalicioni partneri, socijaldemokrate (SPD) i Zeleni bili su protiv.
Predsednik FDP Kristijan Lindner, ujedno i ministar finansija, sada pokušava da objasni da je sve to veliki izuzetak, da je problem u stvari zaduživanje i da će ovi paketi verovatno još više podstaći inflaciju, pa zato moraju pod hitno i da se okončaju.
Pa koja je onda svrha Lindnerovog popusta na cene goriva na pumpama? Političari u stvari žele da poskupe gorivo kako bi što manje ljudi vozilo automobil. Zbog toga je početkom 2021. i uveden porez na ugljen dioksid, kao svojevrsna ekološka dažbina s ciljem da fosilna goriva poskupe. U to vreme, naravno, niko nije imao pojma u kojem će se smeru okrenuti svet, a pogotovo ne da će Evropu potresati rat, i to rat koji vodi sila koja raspolaže najvažnijim resursima.
Naravno, ruska agresija u Ukrajini nije jedini razlog za poskupljenje energenata. Cene nafte i gasa već mesecima znaju samo za jedan smer – na gore. To ima veze i sa pandemijom i sa povećanom potražnjom za energentima, jer se globalna ekonomija u svim delovima sveta, nakon šoka izazvanog koronom, manje-više istovremeno oporavila.
A pobednik je…
Ali namamiti ljude na benzinsku pumpu, potkopavajući zakone tržišta na tri meseca – to je jednostavno rečeno: populistički. Kako poverovati vladi da je ozbiljna po pitanjima zaštite klime, ako cene energije u bliskoj budućnosti nastave da rastu? U tom slučaju su se tri milijarde evra, koliko košta ova zabava, bolje mogle iskoristiti za potpuno besplatnu kartu u lokalnom prevozu. Jer, interesovanje za to je, čini se, veliko. Do juče je u Nemačkoj prodato oko sedam miliona tih karata od devet evra.
Ne može se reći da je prava mera to da poreski obveznici s niskim primanjima sada subvencionišu vozače SUV-ova s većim primanjima. Ako se već dele vaučeri za gorivo, onda to mora da se uradi prema socijalnim kriterijumima, a ne nasumično.
Na kraju je ionako jasno ko su ovde pobednici: naftne kompanije. Ako se uzme u obzir sadašnji nivo cena, one zarađuju sjajno (prema trenutnim podacima Grinpisa – 107 miliona evra dnevno) i mogle bi da na stranu odvoje ogromne kofere novca. Energija će, u bilo kom obliku, ostati skupa i u doglednoj budućnosti. Onaj, ko mami ljude na pumpe popustom na gorivo, ne bi onda trebalo ni da se zbog toga žali.
Tagovi
